SEVASTOPOLJ - Teret ukrajinske krize prebačen je s ulica Kijeva na poluostrvo Krim, gde se većinska ruska zajednica konfrontirala sa lokalnim Tatarima, koji zdušno podržavaju promene u Ukrajini. Zalažući se za čvršće vze sa Rusijom i tražeći zaštitu grupa stanovnika Simferopolja na poluostrvu Krim, okupila se i danas, uzvikujući da su demonstranti u Kijevu "banditi koji pokušavaju da sastave novu vladu".
Oni su uzvikuju "Rusijo, spasi nas!", a ruske zastave okačene su na zgradi Vrhovnog suda. Demonstranti su blokirali ulaz u zgradu parlamenta na Krimu. Agencija AP javila je da je ruski predsednik Vladimir Putin sa svojim istaknutim bezbednosnim zvaničnicima razgovarao o Ukrajini. Detalji razgovora, međutim, nisu poznati.
22.30 - Sjedinjene Američke Države upozorile su Rusiju da bi bila "teška greška" da vojno interveniše u Ukrajini i saopštile da Vašington razmatra da Kijevu da jednu milijardu dolara kredita.
"Za zemlju koja je tako često govorila protiv strane intervencije u Libiji, Siriji, ili negde drugde, bilo bi značajno da se toga drži i kada razmišlja o opciji suverene države Ukrajine", rekao je maloj grupi novinara u Vašingtonu američki državni sekretar Džon Keri.
21.30 - Ruska lokalna televizija RBK-TV (biznis kanal), javila je da je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, kojem je parlament izglasao opoziv, došao u Moskvu u utorak, dok je televizija RBK javila da je on danas stigao u odmaralište Barvika nedaleko Moskve.
Putinov porparol Dmitrij Peskov je rekao za rusku agenciju Interfaks da nema nikakvu informaciju takve vrste, preneo je AFP. Ruski parlamentarni poslanik Mihail Margelov je rekao da je siguran da se Janukovič nalazi van Rusije.
"Sigurno znam da Janukovič nije u Rusiji i po mom skromnom mišljenju Rusija mu neće dati azil", rekao je za televiziju "Raša tudej" Margelov
21.00 - Britanski "Gardijan" ocenjuje da bi Krim mogao da proglasi nezavisnost od Kijeva i da traži da se pridruži Ruskoj Federaciji, eventualno "posle referenduma koji bi ohrabrio Kremlj". Više od polovine stanovništva Krima (između 58 i 60 odsto, po različitim izvorima) čine Rusi. Ruska flota u Sevastopolju upošljava više od 25.000 ljudi i uživa ogromnu podršku lokalaca.
19.15 - U glavnom gradu autonomne oblasti Krim, Semferopolju, pala je i prva žrtva: po izveštajima medija, starac je stradao u stampedu posle koškanja između učesnika "mitinga" i "kontramitinga".
Glavni akteri "proevropskih" protesta na Krimu su lokalni Tatari, muslimani koji su osim "Ukrajina nije Rusija" danas vikali i "Slava Alahu". "Tviteraši" sa trga (Evro)Majdan u Kijevu ceo dan šalju poruke podrške "braći Tatarima".
17.00 - Proevropski lider opozicije Arsenij Jacenjuk, predložen je za premijera Ukrajine, do predsedničkih izbora u maju. Predlog da Jacenjuk bude premijer objavljen je pred desetinama hiljada okupljenih na kijevskom Trgu nezavisnosti, centru protesta koji su, posle tri meseca, kulminirali svrgavanjem s vlasti predsednika Viktora Janukoviča i celog njegovog kabineta. Nešto ranije, predsednik ukrajinskog parlamenta Oleksander Turčinov, saopštio je da Vrhovna rada planira da proglasi koaliciju i formira novu vladu 27. februara.
15.31 - Kako prenosi Bi-Bi-Si u Simferopolju je do sada u sukobima poginula jedna osoba.
13.25 - Oštri sukobi u Simferopolju. U tuči ima nekoliko povređenih sa okrvavljenim licima, javljaju Ria Novosti.
12.00 - Oko 5.000 Tatara i 700 ruskih demonstranata kod zgrade parlamenta na Krimu. Tatari uzvikuju "Alahu akbar", javlja Raša tudej.
11.30 - Raspuštene specijalne jedinice Berkut dobile poziv da se pridruže snagama u Sevastopolju
Policija je danas u proruskoj ukrajinskoj republici Krim razdvajala rivalske grupe demonstranata uoči zasedanja regionalnog parlamenta o krizi u Ukrajini. Više od 10.000 krimskih Tatara muslimana okupilo se da pruži podršku prelaznom vođstvu u Ukrajini, mašući ukrajinskim zastavama i uzvikujući "Ukrajina nije Rusija" i "Alah je veliki" (Allahu Akbar), dok se manja grupa proruskih demonstranata okupila u blizini zalažući se za jače veze s Rusijom.
Policija i vođe s obe strane su s mukom razdvajali demonstrante koji su se vređali i koškali.Tenzije na Krimu, koji je strateški važan pošto se tamo nalazi baza ruske crnomorske flote, odražava podele u Ukrajini posle višemesečnih protesta koji su na kraju doveli do odlaska predsednika Viktora Janukoviča iz Kijeva.Te tenzije podstiču i bojazni da istok Ukrajine, na kojem se uglavnom govori ruski, neć priznati prelazne vlasti u zemlji.
Krimski Tatari su aktivno učestvovali u demonstracijama protiv Janukoviča. "Nećemo dozvoliti da sudbina naše zemlje bude odlučena bez nas.Spremni smo da se borimo za Ukrajinu i našu evropsku budućnost", rekao je jedan od demonstranta, 54-godišnji inžinjer Nuridin Sejtabaev.S druge strane policijske linije, 52-godišji Anton Luahov koji je mahao ruskom zastavom, rekao je da samo Rusija može da ih odbrani od "fašista iz Kijeva i islamskih radikala na Krimu".
Juče je jedan poslanik ruskog parlamenta rekao tokom posete Krimu da će Moskva zaštititi ljude koji govore ruski, što je podstaklo spekulacije da Rusija pokušava da opravda vojnu intervenciju.Predsedavajuća gornjim domom ruskog parlamenta Valentina Matvienko odbacila je danas tvrdnje da bi Rusija mogla da se upusti u vojnu operaciju u Ukrajini."Mi smo za Ukrajinu kao jedinstvenu država i ne bi trebalo da bude osnova za separatistička osećanja", rekla je Matvienko, koja je rođena na zapadu Ukrajine.
Raspisana poternica za Janukovičem, traži se zbog ubistva
Ukrajinski glavni tužilac Oleg Mahnicki je potvrdio da je raspisana poternica za svrguntim predsednikom Viktorom Janukovičem, zbog optužbi za ubistva. Itar Tas javlja da su nove ukrajinske vlasti potvrdile da će održavati dobre susedske odnose sa Rusijom i s Moskvom održati dijalog o formiranju nove ukrajinske vlade. Na ulicama Sevastopolja pojavila su se ruska oklopna vozila neposredno nako što je v.d. predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov sazvao vanredno zasedanje Saveta za nacionalnu bezbednost zbog opasnosti od “separatizma u Sevastopolju”.
Na Trgu nezavisnosti u ukrajinskoj prestonici Kijevu danas će biti održana skupština demonstranata koji će predložiti sastav nove vlade, saopštila je pres služba udruženja "Majdan". Skup će biti održan u 19 časova po lokalnom vremenu, preneo je Itar-Tas.
Nešto ranije, predsednik ukrajinskog parlamenta Oleksander Turčinov, saopštio je da Vrhovna rada planira da proglasi koaliciju i formira novu vladu 27. februara. Privremeni predsednik Ukrajine Oleksander Turčinov preuzeo je danas dužnost načelnika oružanih snaga Ukrajine, navedeno je na veb sajtu predsednika Ukrajine. Dekret o preuzimanju funkcije šefa oružanih snaga objavljen je na vebsajtu predsednika Ukrajine, preneo je Rojters.
Turčinov je preuzeo dužnost na osnovu članova 106 i 112 ukrajinskog ustava, navedeno je u dekretu. Pre šest dana opozvani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič smenio je načelnika generalštaba ukrajinske vojske general-potpukovnika Vladimira Zamanu i na njegovo mesto imenovao admirala Jurija Iljina.
Kličko: U Ukrajini i BiH demonstriralo se iz istih razloga
Lider ukrajinske opozicije i kandidat za predsednika Ukrajine Vitalij Kličko ocenio je da su protesti u BiH kao i u Ukrajini "izazvani akutnim socijalnim problemima".
"Kao i u Ukrajini, i vi ste imali vlastiti mehanizam koji je izazvao proteste. To su zatvaranja fabrika i firmi u Tuzli. Ljudi su onda izašli na ulice i tako se usprotivili politici koju vode vlasti", izjavio je Kličko. On je dodao da su protesti u Ukrajini bili potpuno miroljubivi dva meseca, ali da vlasti nisu htele ni da čuju zahteve demonstranata. "Štaviše, pokrenuli su mehanizam represije protiv aktivista protesta. Sukobi su prerasli u nasilno sučeljavanje koje se završilo pucnjavom na ljude koji su bili na ulicama Kijeva", rekao je Kličko dodavši da je policija u Ukrajini koristila posebne metode protiv aktivista koje su napadali i mučili. Prema njegovim rečima, "u Ukrajini je vlast prešla crvenu liniju i narod ju je naterao da odstupi".
Poredeći proteste građana u BiH i Ukrajini, Kličko je istakao da su u obe države razlozi za demonstracije isti, a to je "neuspeh vlasti da dobro vode državu". "U Ukrajini je taj problem bio pojačan nastojanjima da se uspostavi dikatura kroz nasilne nezakonite akcije policije i masakre", izjavio je Kličko.
On je ocenio da je Ukrajina danas u dubokoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj krizi, što je rezultat ogromne nesposobnosti i korumpiranosti vlasti. Kao rezultat toga, počela je revolucija u Ukrajini, rekao je Kličko i dodao da su građani ustali u odbranu vlastitih ustavnih prava. "Nezadovoljstvo u ljudima se akumuliralo godinama. Neko vreme smo se nadali da će do promjena doći postepeno, evolucijom, a ne revolucijom. Očekivali smo da će potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU dovesti do duboke sistemske promene.
No, nakon što je Janukovič to demonstrativno odbio, postalo je jasno da vlasti niće menjati ništa, da neće biti reforme u državi koju smatraju privatnim vlasništvom", objasnio je Kličko. Prema njegovim rečima, tek nakon krvave noći 19. februara, građani su shvatili da je s predsednikom Viktorom Janukovičem nemoguće razgovarati, te da je jedini izlaz bio da on podnese ostavku i da budu raspisani prevremeni predsednički izbori. Upitan, štta Ukrajinci danas traže, Kličko je rekao da oni zahtevaju nova pravila igre u kojima nema korupcije i nedodirljivosti policije i birokratije.
"Oni traže puno poštovanje zakona i pravedne sudove, profesionalnu, a ne korumpiranu vladu, evropske zakone i evropsku perspektivu za sebe i svoju decu", rekao je Kličko i dodao da od Zapada očekuje obećanu pomoć, a od Rusije da se ne meša u unutrašnje stvari Ukrajine.
Ukrajini do petka potrebno pet milijardi evra
Ukrajini je do kraja ove sedmice potrebno pet milijardi evra kako bi izbegla ekonomski kolaps, piše britanski list Tajms.Dnevnik se poziva na zapadne diplomate bliske Viskoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je u utorak posetila Kijev. Novi ukrajinski lideri upozorili su zapadne vlade da je tokom naredna tri dana neophodno da nađu pet milijardi evra, navodi list.
Prema podacima novina zapadnim diplomatama su predstavljene obaveze budžetskih plaćanja koja moraju da se realizuju narednih dana.Za isporučeni ruski gas treba da se plati 1,3 milijarde evra, još 870 miliona su dospele obaveze preme Međunarodnom monetarnom forndu. I dalje treba isplaćivati penzije i plate u javnom sektoru, navodi Tajms.