BEOGRAD - Bolni rezovi.
U složenom procesu reforme državne uprave u Srbiji jedan od najvažnijih je princip racionalizacije broja zaposlenih, čiji je krajnji cilj stvaranje optimalno organizovane uprave, brze i efikasne, ekonomski isplative.
Kako su se vlade menjale, broj radnika na državnoj grbači bio je sve veći, iako se svaka stranka u izbornoj kampanji klela da će smanjiti državni aparat. Sve u svemu, ništa nije urađeno, ali kako je srpska ekonomija bukvalno na ivici preživljavanja, ekonomisti predviđaju da će ovaj put nova vlada morati da bude nemilosrdna.
Prema nekim procenama, čak oko 15.000 ljudi smatra se viškom u državnoj administraciji. Lider SNS najavio je ozbiljna otpuštanja, ali ne misle svi da su takvi bolni rezovi neophodni. Ministar finansija Lazar Krstić bio je zatečen brojem ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru i što je taj broj za petinu veći od onog koji je očekivao. Grube su procene da je taj broj približan broju od 700.000 radnika.
- Oko 92 odsto budžetskih korisnika unelo je svoje podatke i imali smo 660.000 građana koji primaju platu iz budžeta. To je 20 odsto više nego što smo pretpostavljali da imamo - rekao je ministar finansija. Sada će situacija morati da se promeni.
Milica Radović, DSS
OTPUŠTANJA NEOPHODNA, TAKO BISMO ZNATNO UŠTEDELI
Racionalizacija državne uprave apsolutno je neophodna. Zapravo, ona je već uveliko trebalo da bude urađena. Međutim, za to je potrebna politička volja, koja, po svemu sudeći, nije postojala.
Inače, mislim da je pitanje racionalizacije državne uprave od ključnog značaja, i da je to najlakše rešiti ukoliko postoji odlučnost političkih faktora.
Smanjenjem i racionalizacijom državne uprave obezbedila bi se znatna ušteda u budžetu i generalna konsolidacija budžetskih prilika. Time bi se mnogo više uštedelo nego što bi se to postiglo demagoškim pričama o solidarnom porezu.
Balint Pastor, SVM
PREMA EKONOMSKIM MOGUĆNOSTIMA ZEMLJE
Veličina državne uprave treba da bude utvrđena u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje. Pored toga, moram da kažem da bi i nacionalni sastav zaposlenih u državnoj upravi trebalo da bude u skladu s nacionalnom strukturom stanovništva u Srbiji. Međutim, trenutno gotovo da nema pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica među zaposlenim u javnim preduzećima, kao ni i u javnim službama, nažalost. To, naravno, ne znači da državna uprava treba da se još više proširuje, jer je ionako ogromna, nego naprotiv - trebalo bi da se uredi u skladu s kriterijumima koje sam naveo i koji postoje u svim razvijenim evropskim državama.
Aleksandar Jugović, SPO
SVAKA ŠTEDNJA NEOPHODNA
Osim rebalansa, koji zahteva novu uštedu i regulisanje problema refinansiranja duga, najurgentniji zadatak pred novom vladom biće artikulacija koncepcije sveobuhvatnih i povezanih reformi u javnom sektoru. To podrazumeva reformu regulative na tržištu rada, izmene Zakona o privatizaciji i stečaju, kao i reformu sistema PIO, s dodatnim elementom kao što je kapitalizacija Fonda PIO. Potrebna je i reforma upravljanja gradskim i građevinskim zemljištem, što znači zamenu postojećeg zakona o planu i izgradnji, ulazak u proces konsolidacije, korporativizacije i privatizacije javnih i komunalnih preduzeća, kao i reforma velikih javnih servisa u oblastima obrazovanja, zdravstva itd.
Bratislav Gašić, SNS
DS UDOMLJAVAO SVOJE LJUDE U JAVNOM SEKTORU
Srpska napredna stranka smatrala je da su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori upravo zbog toga što moramo brže i s punim kapacitetom da reformišemo Srbiju, a samim tim i celokupnu državnu upravu.
Zato smo, između ostalog, i insistirali na tome. Demokratskoj stranci, nažalost, u ranijim sazivima bio je cilj da udomi svoje političke partijske poslušnike zapošljavajući ih u javnom sektoru, koji plaćaju svi građani Srbije. S tim smo se suočili kad smo došli na vlast.
S druge strane, cilj Srpske napredne stranke i ono za šta će se zalagati jeste osnaživanje privatnog sektora i otvaranje novih radnih mesta za mlade ljude.
Dejan Radenković, SPS
SISTEMSKI PRISTUP, A NE OTPUŠTANJA
Socijalistička partija Srbije zalagala se za suštinsku racionalizaciju državne uprave, odnosno suštinsku reformu javnog sektora.
Smatramo da nije rešenje donošenje samo dva zakona, čijom se primenom, nažalost, samo ugrožava položaj najugroženijih, onih s najnižih primanjima, što predstavlja dodatno opterećenje u ovom teškom vremenu. Svi veoma dobro znamo da je u javnom sektoru mnogo zaposlenih, ali taj problem nećemo rešiti tako što ćemo otpustiti 1.000-1.500 radnika.
Potreban nam je sistemski pristup, javna preduzeća moraju da posluju u skladu sa ekonomskim principima, a državna uprava treba da bude funkcionalna.
Borislav Stefanović, DS
NE ZANIMAJU IH ZAPOSLENI
Iz Demokratske stranke nisu hteli da odgovore na pitanje, izgleda da nemaju šta da kažu na ovu temu.
Aleksandar Senić, NDS
NE PODRŽAVAMO MERE VLADE
Mere zapošljavanja sadašnje vlade, koja je samo prošle godine primila u javni sektor preko 20.000 članova stranaka na vlasti, neodržive su jer ti novoprimljeni koštaju Srbiju više od 200 miliona evra godišnje. Kroz solidarni porez opterećeni su profesori, lekari i radnici u kulturi, čime se uništava srednja klasa. Istovremeno, imamo blokadu rada sudova, katastra i Agencije za agrarna plaćanja, jer se ne zapošljavaju stručni kadrovi već partijski poslušnici. Zakon o javnim preduzećima se ne poštuje, konkursi za direktore javnih preduzeća se ne raspisuju, a to je neophodno uraditi. Potrebno je racionalizovati službe preopterećene kadrovima i pojačati one preopterećene poslom.
Momčilo Čolaković, PUPS
PRVO TREBA OŽIVETI EKONOMIJU
Smanjenje i racionalizacija državne uprave samo su neke od mera s kojim je potrebno da nova vlada krene po svom formiranju.
Državna uprava treba da bude funkcionalna, ali mi u Partiji penzionera Srbije smatramo da Vlada Srbije najpre treba da počne sa oživljavanjem ekonomije i proizvodnje, kao i zapošljavanjem radnika, a potom i s racionalizacijom takozvanog društvenog sektora, uključujući zdravstvo, obrazovanje, penzijsko i invalidsko osiguranje i sve ostale društvene oblasti.
To su prioriteti, ali za PUPS je posebno važno da pri tome bude ispoštovana zaštita stečenih prava penzionera i drugih ugroženih slojeva stanovništva.
Vladimir Ilić, URS
OTPUŠTANJA SU KONTRAPRODUKTIVNA
Vladimir Ilić, funkcioner URS, u izjavi za Kurir rekao je da je protiv otpuštanja radnika iz državne uprave, s obzirom na trenutnu situaciju u Srbiji, ali je za ograničenje prijema u nju.
- Veliki broj zaposlenih u državnoj službi zapravo je vrsta socijalnog amortizera, ali bi bilo opasno krenuti agresivno s otpuštanjem, jer bi to bilo kontraproduktivno. Ukoliko nekoga otpustite iz javnog sektora, potrebno je da mu omogućite da se zaposli u privatnom. Ključna stvar treba da bude obustava i zabrana prijema novih ljudi u državnu upravu, sve dok se broj zaposlenih ne dovede na optimum. Takođe, sve dok plate u javnom sektoru budu iznad proseka u privatnom, pritisak na javni sektor će biti veliki - zaključio je Ilić.