VAŠINGTON - Dok Rusija odašilje jedinice i steže svoj stisak oko Krima, predsednik SAD Barak Obama pokreće strategiju kako bi izolovao Moskvu i sprečio je da preuzme još teritorije Ukrajine, dok je, istovremeno, pod pritiskom da odgovori snažnije.
Okupljajući svoje saveznike u telefonskim razgovorima iz Ovalnog kabineta, Obama se saglasio da u Kijev pošalje državnog sekretara SAD Džona Kerija i odobrio seriju diplomatskih i ekonomskih poteza. Ipak, Obama se našao na meti brojnih saveta da preduzme oštrije mere.
"Napravite demokratsku omču oko Putinove Rusije", urgira senator Lindsi Grejam, republikanac iz Južne Karoline. "Setite se protivraketnog štita", naveo je senator Marko Rubio, republikanac sa Floride. "Otkažite Soči", zagovara Majk Rodžers, republikanac iz Mičigena koji predvodi Obaveštajni komitet, aludirajući na samit G8 koji će predvoditi Vladimir Putin. "Izbacite ga iz G8", izjavio je senator Ričard Durbin, demokrata iz Ilinoisa.
Okupacija Krima od strane Rusije za Obamu predstavlja izazov veći od bilo koje dosadašnje internacionalne krize. U svojoj srži ovaj izazov predstavlja pitanje: "Da li je Obama dovoljno spreman da se uhvati u koštac sa bivšim pukovnikom KGB?", što nije nimalo lak zadatak.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, u telefonskom razgovoru kazala je Obami da, nakon dijaloga sa Putinom, nije sigurna da je on u kontaktu sa realnošću.
To čini da je ova kriza značajno drugačija od onih sa kojima se Obama do sada suočavao. Kada su u pitanju Sirija, Iran, Libija i Egipat, političke frakcije u Vašingtonu bile su rastrzane između pravog odnosa čvrstoće i fleksibilnosti jednako kao i sam predsednik. Međutim, kako se jedan stari protivnik, koji poseduje nuklearno naoružanje, vratio formi Hladnog rata, posledice se čine znatno većim, izazovi obeshrabrujućim, dok glasovi zvuče jedinstvenije.
"Ovo je najvažniji i najteži test za spoljnu politiku tokom predsednikovanja Baraka Obame", naveo je Nikolas Burns, diplomata koji je postao pod-sekretar SAD tokom vladavine Džordža Buša.
"Ulozi su veoma visoki za predsednika jer je on ujedno i vođa NATO-a. U Evropi nema nikoga ko mu može makar i prići po moći. On će morati da predvodi".
Pored Merkelove, Obama je razgovarao sa svojim kolegama iz Velike Britanije i Poljske, postižući dogovor sa svim G8 zemljama da se suspenduju pripreme za sastanak u Sočiju i nađe način da podupre ekonomski slabu ukrajinsku vladu.
Ipak, Obama je Rusiji ponudio da evropski posmatrači dobiju svoje mesto u ruskim snagama na Krimu, kako bi zaštili rusko stanovništvo od navodnih pretnji kojima Kremlj opravdava svoju intervenciju.
Obamini pomoćnici navode da nikakav dokaz takvih pretnji nisu pronašli i navode o njihovom postojanju smatraju izmišljenima i Putinovim blefom. Kako dodaju, Obama verovatno nikako ne bi mogao da, kratkoročno, učini da Rusi povuku svoje snage sa Krima, ali da se treba fokusirati na blokiranju daljeg napredovanja ruskih snaga u Ukrajini, čime bi zemlja bila podeljena na dva dela.
Kriza na Krimu pred Obamu je stavila pretnju koja podseća na onu sa kojom su se decenijama suočavali njegovi prethodnici - geopolitička borba u sred Evrope. Prvo, proruska vlada u Kijevu, koja je sada svrgnuta, prkosila je Obaminim upozorenjima da ne puca u demonstrante, a sada Putin ignoriše njegove opomene da ostane izvan Ukrajine.
Uhvaćen "spuštenih ruku" Obama je sada prinuđen da hvata priključak. Sa više hiljada ljudi kao pojačanje, koji se priključuju ruskim trupama za koje se procenjuje da broje 6.000 ljudi, Putin je efikasno odsekao poluostrvo, od ostatka Ukrajine.
Ni jedan od značajnijih političkih vođa u Vašingtonu nije zatražio vojni odgovor, ali su mnogi želeli da Obama učini više od onoga što je uradio do sada. Sve u svemu, čini se da je Obama manje fokusiran na akutne akcije, dok u većoj meri pokušava da SAD i njeni saveznici budu "na istoj stranici".