Glumica Iva Kevra: Volela bih da igram s Vesnom Trivalić

Marina Lopičić
Ne maštam o Holivudu. Ana Karenjina je moja životna želja. Svi me pitaju da li ću ostati u Srbiji, ali još uvek ne znam odgovor na to pitanje

Lepo se snašla.
Iva Kevra iz Pule, umesto u Zagrebu, studije glume upisala je u Beogradu. Mladu glumicu televizijska publika će moći da gleda u seriji „Verka“, a sredinom marta biće izvedena njena diplomska predstava „Lepotica Linejna“. U razgovoru za Kurir Iva govori o svojim glumački uzorima, vezi svog rodnog grada i prestonice Srbije...

Kad si odlučila da ćeš postati glumica?
- U petom razredu osnovne škole otišla sam na audiciji za dramski studio u Puli. Provela sam tamo deset godina. Igrala sam uglavnom u dečjim predstavama. U jednom trenutku u srednjoj školi razredna me je upitala da li mi je važnija škola ili gluma. U pozorištu sam se uvek osećala sigurno i gluma me je ispunjavala. Nekako sam ceo život znala da želim da budem glumica.

Otkud to da si dospela na Akademiju u Beogradu?
- Nakon srednje pokušala sam da upišem glumu u Zagrebu, ali nisam primljena. Ostala sam u pozorištu i studirala sam paralelno hrvatski jezik i književnost. Shvatila sam da taj fakultet nije za mene. Gostovali smo s predstavom „Saloma“ u Beogradu i tad sam odlučila da probam da upišem glumu u klasi Vlade Jevtovića. Uspela sam i već četiri godine sam u Beogradu.

Kako si se snašla u Srbiji?
- Brzo i lako sam se prilagodila. Moja majka Mara je iz Vojvodine, iz Lukićeva. Tamo mi živi baka Anđelija. Svakog drugog leta sestra i ja smo dolazile da provodimo letnji raspust u Srbiji. Nikad se u Beogradu nisam osećala kao stranac. Družim se s bratom od tetke, koji je pilot, i kolegama s klase.

Da li ti je bilo teško da naučiš srpski jezik?
- Prvih godinu dana je bilo mučenje. Imala sam sjajnog profesora dikcije Radovana Kneževića. Sad uopšte ne mogu da provale da sam Hrvatica.

Šta trenutno radiš?
- Pripremam diplomsku predstavu „Lepotica Linejna“, koju će režirati Andrej Nosov. Snimili smo pilot epizodu serije „Verka“ i sad čekamo nastavak. Bilo mi je lepo i lako da radim.

Ostaćeš u Beogradu posle akademije?
- Volim pozorište i film. Svi me pitaju da li ću ostati u Srbiji, ali još uvek ne znam odgovor na to pitanje. Ne maštam o Holivudu. Na ovom prostoru se osećam kao kod kuće.

Koju ulogu priželjkuješ?
- Ana Karenjina je neka moja životna želja. Naučili su nas na fakultetu da moraš da zavoliš svaki lik koji dobiješ da igraš.

Ko su ti glumački uzori?
- Nemam uzore. Volela bih da stanem u isti kadar s Vesnom Trivalić. Ona je divna žena. Moj profesor Vlada Jevtović uvek mi je govorio da ne stavljamo glavu na zid kao Vesna jer ćemo dobiti upalu mozga.

Da li ti se udvaraju Beograđani?
- Udvarača uvek ima. Svima je privlačno to što sam Hrvatica. Doduše, više nema ponuda jer sam počela da govorim srpski.

Šta te ovde podseća na Pulu?
- Pula i Beograd su dva potpuno različita grada. Na moj rodni grad me podseća reka, jer tu mogu da nađem mir.
Dado Djilas 
Uzor... Vesna Trivalić