Ruski državni gigant „Gasprom“ odlučio je da od početka aprila ne produži ugovor o popustu na cene za gas koji je dao Ukrajini u decembru prošle godine, neposredno nakon što je opozvani lider bivše republike Sovjetskog Saveza Viktor Janukovič odlučio da ne potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. Ta ekonomska mera kompanije sa sedištem u Moskvi i pod Putinovom kontrolom izazvala je ogromnu zabrinutost novih vlasti u Kijevu, ali i ostalih zemalja u Evropi koje se putem gasovoda preko Ukrajine snabdevaju preko potrebnim energentom iz Rusije.
Dug od 1,5 milijardi dolara
U saopštenju šefa ruskog gasnog giganta Alekseja Milera, zbog neizmirenih obaveza ukrajinski dug dostigao je 1,5 milijardi dolara, zbog čega više neće imati popust od 33 odsto pri kupovini gasa. Ukoliko bi usled dugova Ukrajine ili rastuće tenzije u vezi sa situacijom na krimskom poluostrvu došlo do zavrtanja ventila i zatvaranja ruskog gasovoda, teške posledice osetile bi se širom Evrope.
- U uslovima kada Ukrajina ne ispunjava svoje obaveze, potpisane u dokumentu o davanju popusta, „Gasprom“ je doneo odluku da ne produži važnost popusta od početka narednog meseca - rekao je Miler u razgovoru s ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevom, koji se saglasio s tom Milerovom odlukom.
Prekid bi izazvao haos
Inače, ruska kompanija „Gasprom“ kontroliše više od 20 odsto svetskih rezervi gasa, a gotovo polovina te količine energenta prolazi kroz Ukrajinu. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je u utorak da su ogromne šanse da će ukrajinski dug porasti na dve milijarde dolara jer najverovatnije neće stići da u potpunosti izmiri obaveze.
Posledice prekida snabdevanja Ukrajine gasom bile bi izuzetno problematične po evropske države. Mnoge od vodećih i najmoćnijih država Evropske unije, poput Nemačke, Francuske i Italije, u velikoj meri su zavisne od gasa koji dobijaju preko ukrajinskih gasovoda.
SAD neće vojnu saradnju s Rusijom
Zvaničnici američkog Pentagona juče su saopštili da će njihova zemlja zbog krize u Ukrajini obustaviti sve zajedničke aktivnosti s ruskom vojskom, uključujući vojne vežbe, planirane konferencije i pristajanje u luke.
- Pozivamo Rusiju da zaustavi širenje krize u Ukrajini i da se ruske snage na Krimu povuku u svoje baze, kao što je to propisano sporazumom sa ruskom Crnomorskom flotom - poručio je portparol Pentagona, admiral Džon Kirbi u trenutku rastuće krize na ukrajinskoj teritoriji.
S druge strane, portparol ruske poljoprivredne inspekcije Aleksej Aleksejenko saopštio je da Rusija od 10. marta ponovo uvodi zabranu za uvoz svinjskog mesa iz SAD.
- Mi stavljamo ad akta donetu odluku o slobodnom uvozu svinjetine jer postojeći sistem isporuka ne garantuje bezbednost - istakao je Aleksejenko.
Inače, Rusija je zabranila uvoz svinjskog mesa u februaru 2013. zbog korišćenja raktopamina, a 24. februara 2014. zabrana je ukinuta.
Smanjuju im zavisnost od Rusije
OBAMA DAJE MILIJARDU DOLARA POMOĆI
SAD s predsednikom Barakom Obamom na čelu juče su objavile da će Ukrajini dati pomoć od milijardu dolara u subvencijama za kupovinu energenata, a nakon što je ruski naftni gigant „Gasprom“ odlučio da od početka aprila ne produži sporazum o popustu na cenu gasa.
- Cilj je da pomognemo Ukrajini da odoli pritisku Rusije, a američki zvaničnici kažu i da su spremni da pomognu ukrajinskim da smanje zavisnost te zemlje od tog uvoza - navodi se u saopštenju Bele kuće.
Pored toga, komesar EU za energetiku Ginter Etinger naglasio je juče da će i EU pomoći Ukrajini da isplati Rusiji dve milijarde dolara, koliko duguje „Gaspromu“.
Nadrljali zbog napetosti
SVETSKI BOGATAŠI IZGUBILI 44 MILIJARDE DOLARA
Najbogatiji ljudi na planeti izgubili su 44,4 milijarde dolara zbog pada akcija na svetskim berzama u ponedeljak, izazvanog zaoštravanjem političke situacije na Krimu. Agencija poslovnih vesti Blumberg svakodnevno ažurira podatke Indeksa milijardera, u koji ulazi 300 najbogatijih stanovnika sveta. Indeks prati kretanje ličnog bogatstva milijardera koji imaju udele u kompanijama čijim se akcijama trguje na berzi. Ukupni gubici ruskih i ukrajinskih preduzetnika zbog nestabilnosti tržišta dostigli su 12,8 milijardi dolara.
ČINJENICE
Na udaru Poljska, Češka i Slovačka
- Eventualni sukob na istoku i sankcije Rusiji izuzetno bi uzdrmali poljsku privredu jer njena trgovinska razmena s Rusijom čini oko 14 odsto spoljne trgovine
- Poljsku u tom slučaju čeka šteta i kao tranzitnu zemlju u protoku robe zapad - istok
- Ukoliko najave američkih sankcija poprime oblik embarga na isporuke ruske nafte, Poljska bi posebno bila ugrožena jer ona 95 odsto nafte uvozi iz Rusije
- Premijer Češke Bohuslav Sobotka upozorio je da ta zemlja sebi ne može dozvoliti luksuz da prestane da trguje s Rusijom, od koje umnogome zavisi
- Kriza u Ukrajini ostavila bi dramatične posledice i na Slovačku, koja najveću količinu gasa uvozi iz Rusije preko Ukrajine