DB BRISAO TRAGOVE: Zvanično prekinuli slušanje Ćuruvije, ali nastavili po usmenoj naredbi!

Prisluškivanih razgovora Ćuruvije je službeno prekinuto 23. marta 1999. dan pred NATO bombardovanja, ali je u aprilu izdata usmena naredba da pojedinci i dalje prisluškuju, a neki i prate novinara

BEOGRAD - Branko Crni, bivši zamenik šefa DB, tvrdi da nije znao ni da je vlasnik „Dnevnog telegrafa“ prisluškivan. Radomir Marković je istog dana kada je postavljen za šefa DB izabrao Crnog za zamenika, koji je prema svedočenjima pripadnika tajne službe bio zadužen za sprovođenje svih osetljivih operacija.

Međutim, Crni je odgovarajući na pitanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal o ubistvu Ćuruvije, negirao i da je znao da je novinar na merama.

- Za ubistvo sam saznao iz medija. Ništa ne znam o tome - tvrdio je Crni, iako su i sami osumnjičeni, kao i brojni svedoci iz DB, govorili da su međusobno razgovarali da je Ćuruvija ubijen.

Da su šefovi DB osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije krili i od ostalih pripadnika da je novinar tajno praćen neposredno pred ubistvo na saslušanju je otkrio Predrag Gikić (53), nekadašnji operativac Trećeg odeljenja Centra DB u Beogradu. Gikić je zadužen za obradu prisluškivanih razgovora Ćuruvije od oktobra 1998. potvrdio je da je to službeno prekinuto 23. marta 1999. dan pred NATO bombardovanja. Međutim, naknadno je saznao da je u aprilu 1999. izdata usmena naredba da pojedinci i dalje prisluškuju, a neki i prate novinara.

- Saznao sam da je Ćuruvija ne samo prisluškivan nego i tajno praćen prvi put oktobra 2000, kada je Milan Radonjić tražio da s analitičkim predmetom Ćuruvije dođem kod njega u kancelariju. Tamo je bio Tomaš Bogdan. Pred obojicom sam rekao da je meni nerazumljivo i čudno što nisam upoznat sa praćenjem, jer sam ja prisluškivao razgovore - svedočio je Gikić.

Istragom je utvrđeno da je Milan Radonjić, sada osumnjičeni za organizaciju ubistva, čim je došao na mesto načelnika beogradskog Centra DB 4. aprila izdao naredbu za svakodnevno tajno prisluškivanje, ali i praćenje Ćuruvije.

Novinar je ubijen 11. aprila 1999, nekoliko minuta pre nego što je Radonjić izdao naređenje da se tajna pratnja povuče. Gikić je ispričao da su Ćuruvijini razgovori prisluškivani od oktobra 1998. do 23. marta 1999, kada je doneta odluka da se obustavi obrada telefonskih razgovora. On je svedočio da je od koleginice dobio potvrdu da je Ćuruvijino prisluškivanje bilo obnovljeno pred ubistvo.

- Mislio sam da je prisluškivanje okončano 23. marta. Međutim, na moje iznenađenje, Olivera Antonić je iznela da je prisluškivala razgovore Ćuruvije u njegovom stanu i na dan kada je ubijen - rekao je Gikić.

Izveštaji u četiri kopije

Gikić je napomenuo da je oko 30 izveštaja kucanih u četiri primerka predavao tadašnjem zameniku načelnika Trećeg odeljenja Stevanu Basti, a ponekad i samom načelniku Radovanu Božoviću. Za ubistvo Ćuruvije su osumnjičeni, osim Milana Radonjića, još kao naredbodavac Radomir Marković, tadašnji šef DB, kao saučesnik Ratko Romić, tadašnji operativac Druge uprave i kao ubica Miroslav Kurak, pripadnik posebnog obezbeđenja DB. Basti, kome je Gikić davao izveštaje, sudi se zajedno sa Radonjićem i Romićem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi.