HAG - U Međunarodnom sudu pravde danas će izlaganjem predstavnika srpskog pravnog tima biti nastavljena usmena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području hrvatske od 1991. do 1995. godine.
U prepodnevnom zasedanju biće nastavljano osporavanje navoda hrvatske tužbe, izlaganjem članova tima kanadskog profesora Vilijema Šabasa i beogradskog advokata Novaka Lukića i Dušana Ignjatovića, kao šefa tima Saše Obradovića. U popodnevnom delu Obradović će predstaviti srpsku protivtužbu podnetu sudu 4. januara 2010.
Šabas će analizirati praksu Haškog tribunala, Lukić će govoriti o ulozi JNA u poslednjim danima SFRJ, a Ignjatović će se baviti pitanjem neodgovornosti Srbije za delovanje paravojnih formacija.Obradović će osporavati genocidne namere Srbije i njenih lidera.Tokom izlaganja protivtužbe govoriće Obradović, Ignjatović, Lukić i Vejn Džordaš.
Nemački profesori Kristijan Tams i Andreas Cimerman juče su osporili tvrdnju Hrvatske da se Konvencija o genocidu može primeniti i retroaktivno, kako bi se zasnovala odgovornost Srbije za događaje iz 1991, što su potkrepili brojnim slučajevima iz međunarodne prakse tokom 20. veka.
Cimerman i Tams su ukazali da do 27. aprila 1992. godine Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), čiji je pravni sukcesor Srbija, nije postojala kao država, pa je samim tim nije ni obavezivala Konvencija o sprečavanju genocida, koja je osnov hrvatske tužbe.Kako su zločini sa genocidnom namerom koje je opisala Hrvatska mahom dogodili pre nastanka SRJ, odnosno Srbije kao države kada je počela da je obavezuje Konvencija o sprečavanju genocida, hrvatska tužba protiv Srbije za genocid gubi smisao, istakao je tokom svog izlaganja Cimerman.
Šef pravnog tima Srbije Saša Obradović juče je u uvodnom izlaganju odgovorio na hrvatske optužbe i osporio kredibilitet dokaza koje je Hrvatska predstavila sudu.
Obradović je podsetio je da od samog početka spora, hrvatska tužba protiv Srbije podneta sudu u vreme NATO bombardovanja izgleda cinično, jer su Srbi žrtve genocida u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta, izrazivši tom prilikom i žaljenje za sve ždrtve.Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila, pošto će od 20. marta uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.
To je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.Sud će utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.
Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.
Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države. O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske. To su profesor pravnog fakulteta u Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas.Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.
Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.