Može bolje Beč još nije preterano skup u međunarodnim razmerama, ali jeste za domaćinstva s nižim i srednje visokim prihodima, koja moraju da daju pola prihoda za stanarinu, energiju i hranu, kaže Rudolf Kaske
BEČ - Radnici, iskoristite svoje pravo glasa!
Izbori za parlament Radničke komore u pokrajini Beč održaće se od 11. do 24. marta, a Rudolf Kaske, predsednik Radničke komore Beča, u razgovoru za Kurir kaže da su na izborima u zapadnim austrijskim pokrajinama u februaru do sada vodeće frakcije potvrdile svoju lidersku poziciju.
- Pozitivno me je iznenadio Salcburg, gde je predsednik Komore Zigfrid Pihler (Siegfried Pichler), koji je 2009. dobio 67,9 odsto glasova, uspeo da sada osvoji skoro 70 odsto, kaže Kaske.
Kako su prošli desničari, koji se pokazuju kao noćna mora prolećnih izbora za EU parlament? - Ništa od toga, prošli su loše i na ovim izborima, ostali su gde jesu ili zabeležili mali rast.
Na poslednje izbore za Radničku komoru Beča 2009. izašlo je samo 41,5 odsto glasača. Sad se oglašavate i na televiziji, verovatno se nadate da će više ljudi izaći da bira. - Mislim da ljudi koji rade u Beču ne izlaze u velikom procentu da glasaju za Radničku komoru jer su zadovoljni našim radom. Neki od njih i ne znaju da je Radnička komora politička institucija. Oni respektuju naše eksperte i stručnu pomoć koju pružamo, ali očito im nije jasno da su izbori za komoru politički. Očekujem da barem isti broj ljudi izađe na izbore ili nešto više, da bismo, u interesu naših članova, radnika i činovnika, mogli odlučno da se postavimo s jedne strane prema privredi, a s druge strane prema politici. Ipak, opšte je poznato da je Radnička komora u Beču "crvena", socijaldemokratska. Ne krijem svoju socijaldemokratsku pripadnost, ali mi nismo "filijala" Socijaldemokratske partije Austrije. Gradska vlada ima u mnogo čemu donekle drugačije stavove od nas, na primer o stanovanju. Oni kažu da u Beču ima dovoljno socijalnih stanova, ali mi smatramo da je, zbog snažnog trenda doseljavanja, neophodno graditi više.
Zalažete se i za snižavanje cene stanarine. Da li je to uopšte moguće kad je potražnja sve veća, a ponuda ograničena? - Beč je jedan od najboljih velegradova za život, privlači mnoge ljude. U poslednjih deset godina broj stanovnika porastao je za 170.000, a u narednih deset godina imaće 140.000 više, kao Salcburg. Stanovi i druga infrastruktura su nam neophodni. Beč još nije preterano skup u međunarodnim razmerama, ali jeste za domaćinstva s nižim i srednje visokim prihodima. Oni moraju da daju pola prihoda za stanarinu, struju, grejanje i hranu. Zato u Radničkoj komori kažemo da grad treba da podržava gradnju 8.000 stanova, a ne 6.000, koliko ih godišnje u proseku gradi. Smatramo da bi se tako snizio pritisak na tržištu, uključujući slobodno tržište, koje ne bi moglo da nastavi da povećava cene. Takođe, zalažemo se da postoji gornji limit stanarina, kao i da se ukinu stambeni ugovori na ograničeno vreme, tri odnosno pet godina. Tako ne bi mogle da se događaju situacije u kojima je stanodavac zadovoljan stanarom, ali mu nakon tri godine kaže da može da ostane u stanu samo ako u naredne tri godine plaća za 20 odsto uvećanu stanarinu, jer već ima nekoliko zainteresovanih koji su spremni da plate više. Trn u oku su nam i provizije za posrednike, odgovornost za popravke i česti sporovi između stanara i vlasnika.
Stalno se govori o integraciji imigranata u Austriji. Istovremeno, postavljaju im se mnoge bespotrebne prepreke kad je reč o priznavanju kvalifikacija koje imaju. Šta Radnička komora Beča radi na tome? - Prvo ću podsetiti da bi retko koje ovdašnje preduzeće funkcionisalo kad u njemu odjednom ne bi bilo ljudi sa imigracionim poreklom: od građevinarstva, preko zdravstva i turizma do ostalih uslužnih i drugih delatnosti. Međutim, naše studije pokazuju da oko jedne trećine tih ljudi radi posao koji je ispod njihovih kvalifikacija. Prvi uspeh nam je osnivanje četiri biroa u Austriji koji pomažu imigrantima i savetuju ih u vezi s priznavanjem obrazovanja i kvalifikacijama. Vrlo je važno što je to besplatno, za to sam se lično zalagao. Drugo, nova vlada je obećala novi zakon o priznavanju stranih kvalifikacija, tako da verujemo da će se poboljšati i pravna osnova u ovom području. Treće, nude se posebni, besplatni kursevi za one kojima za priznanje kvalifikacija nedostaje nešto od potrebnog. Nikako ne želimo da ljudi koji su se doselili u Austriju ostanu u delatnostima u kojima malo zarađuju, na poslovima koji nisu njihov poziv. Hemičar će verovatno biti zadovoljniji ako radi kao hemičar i više će zarađivati nego kao taksista.
Mnogo je Srba u Austriji, pogotovo u Beču, ali vidimo Turke u parlamentu Radničke komore, predstavnika jedne njihove frakcije? - Da, Turci imaju nekoliko svojih lista kandidata. Mi, socijaldemokrate, pokušavamo da okupimo sve ljude sa imigracionim poreklom u našu listu, bilo da su iz Srbije, Turske... Ova raznolikost je slika našeg društva. S takvom listom do sada smo imali uspeha, jer samo s takvim pristupom možemo shvatiti probleme i zastupati interese svih grupa. Takvom politikom smo na poslednjim izborima osvojili 56 odsto glasova.
Nova radna snaga
U decu investirati od vrtića
Obrazovanje u Austriji takođe ima mnogo nedostataka, to je bila jedna od većih tema u predizbornoj kampanji za savezne parlamentarne izbore u Austriji prošle jeseni? - Dajemo mnogo impulsa u ovom smeru. Želimo li da ostanemo visokorazvijena zemlja, moramo nastaviti da konkurišemo svojim znanjem, poslovnim kvalifikacijama i sposobnostima, bilo da je reč o majstorima ili onima koji su završili fakultet ili visoku školu. Pritom smatramo da mora mnogo više da se investira u obrazovanje, i to od vrtića. Propusti li se to, kasnije mnogo košta, i učenika i društvo. Samo privatni časovi učenicima koštaju njihove roditelje barem 100 miliona evra godišnje. Zalažem se da se obrazovanje pruža u školi, ne izvan nje.
Integracija
Dobra saradnja sa Srbima
Kako sarađujete sa srpskim udruženjima, uopšte Srbima u Beču? - Nemam osećaj da je srpska zajednica neaktivna, naprotiv. U to sam se uverio u proteklih 11 meseci, otkad sam na ovoj poziciji. Imamo dobru komunikaciju i saradnju.