HAG - Šef srpskog pravnog tima u sporu sa Hrvatskom za genocid Saša Obradović istakao je danas u Međunarodnom sudu pravde da je Srbija dostavila dovoljno dokaza da operacija "Oluja" koju su izveli hrvatski državni organi ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.
"Izjava predsednika Hrvatske Franje Tuđmana na Brionima od 31. jula 1995. kada je napravljen plan za Oluju sa hvatskim vojnim vrhom može da posluži kao dokaz postojanja namere da se uništi deo srpske nacionalne i etničke grupacije koja je živela u Krajini, u delovima koje su štitle snage Ujedinjenih nacija", rekao je Obradović. Predstavljajući protivtužbu Srbije pred 17 sudija MSP-a Obradović je napomenuo da je postojanje genocidne namere Hrvatske potkrepljeno i mnogim drugim aktivnostima, posebno intenzivnim zločinačkim aktima protiv Krajiških Srba tokom i posle operacije "Oluja".
Hrvatska još nikoga nije osudila za masovna ubistva
Genocidna namera se, kako je naveo, ispoljava kroz granatiranje gradova u Krajini, prisilnog raseljavanja srpskih civila, masovnog ubijanja Srba koji su odlučili da ostanu na područjima koje su štitile snage UN, napadima na bespomoćne kolone izbeglica, masovnim uništenjima i krađi srpske imovine.
"I na kraju uvođenje administrativnih mera kojima se sprečava povratak krajiških Srba u njihove domove", izložio je šef srpskog pravnog tima.
On je podsetio da Hrvatska još nikoga nije osudila za masovna ubistva počinjena tokom i posle operacije "Oluja"."Naprotiv, ta zločinačka operacija se čak slavi kao državni praznik u Hrvatskoj", rekao je Obradović i zaključio da je proslava zločina najgori oblik (njegovog) nekažnjavanja". Prema njegovim rečima, Srbija ima legitimni interes da zahteva pravdu za žrtve i izbeglice iz Srpske Krajine od kojih je više od 150.000 našlo zaklon na njenoj teritoriji, od kog broja je jedna trećina uzela i njeno državljanstvo.
Pored obrazlaganja niza dokaza, Obradović je sudu predstavio i podatke Veritasa, prema kojima je u operaciji Oluja i po njenom zavrsetku, ubijeno je 1.719 Srba. Prema izvestaju UN, proterano oko 200.000 ljudi, dodao je šef srpskog pravnog tima.
Zločinačka operacija se čak slavi kao državni praznik u Hrvatskoj
Ranije danas Obradović je ocenio Hrvatska nedostatak dokaza o genocidu, koji je navodno počinila Srbija na njenoj teritoriji, pokušava da zameni mnogo atraktivnijom diskusijom o Velikoj Srbiji, atraktivnijom bar za njen politički teatar."Svaku ideju o Jugoslaviji, Hrvati su proglasili Velikom Srbijom", naveo je Obradović u popodnevnom delu izglagaja pred MSP-om, a potom izneo niz dokaza da je Hrvatska na čelu sa predsednikom Franjom Tuđanom gajila politiku "Velike Hrvatske".
Obradović je na početku izlaganja srpskog pravnog tima u ponedeljak naveo da od samog početka spora, hrvatska tužba protiv Srbije podneta sudu u vreme NATO bombardovanja izgleda cinično, jer su Srbi žrtve genocida u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta, izrazivši tom prilikom i žaljenje za sve žrtve.
U nastavku izlaganja sprske protivtužbe članovi pravnog tima Srbije Britanski advokat Vejn Džordaš i beogradski Novak Lukić analizirali su pred sudom izjave sedam svedoka koje je priložila Srbija.
Njihova imena i svedočenja su zabranjena za objavljivanje do okončnja usmene rasprave pred sudom, 1. aprila, a saslušanje pred sudom suspendovano jer je Hrvatska odbila da ih unakrsno ispita. Prema rečima Džordaša, vojnici UN, civili i ekspertski svedoci, svedočili su o aspektima operacije Oluja, i napadu hrvatskih snaga tokom i posle operacije Oluja.
Svedočenja opisuju granatiranje gradova, proterivanje civila iz njihovih domova, ponašanje hrvatskih snaga prema izbeglicama i pokušajima osoblja UN da ih zaštiti. Civili opisuju svoju bespomoćnost pred granatiranjem, njihove pokušaje da pobegnu od smrti i ranjavanja kao i mnogih drugih civila koji su nezakonito ubijeni il ranjeni, naveo je Džordaš.
Ubijanje civila u Krajini, uključujući žene, decu i stare
Svedoci su pričali i o uništenju i pljački srpske imovine i gradova i sela bivše republike Srpske Krajine, kao i o posledicama Oluje i posebno nastavku ubijanja civila, uključujući žene, decu i stare... napomenuo je britanski advokat. I njegov kolega Novak Lukić takođe je analizirao izjave svedoka Srbije.
Usmena rasprava nastavlja se sutra. Počela je 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima i biće zaključena 1. aprila. Od 20. marta će uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.
To je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.
Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom 2010. koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.
Treći nivoa odbrane Srbije
Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.
Srbija završila izlaganje svoja tri nivoa odbrane
Članovi srpskog pravnog tima Novak Lukić i Dušan Ignjatović, izjavili su danas Tanjugu da se odbrana Srbije zasniva na tri nivoa, i da bi hrvatska tužba morala da "padne" na bar jednom od njih. Prvi nivo odbrane je, prema rečima Lukića, da genocid u Hrvatskoj uopšte nije počinjen nad Hrvatima, a drugi da Konvencija o genocidu ne može da se primenjuje retroakvitno, niti da Srbija može da bude odgovorna za dela počinjena pre aprila 1992.
"Treći nivo odbrane koji je danas predstavljen je osporavanje mogućnost da se Srbiji kao državi pripišu određeni zločini čak i kad bi oni dostizali nivo genocida", precizirao je beogradski advokat Lukić, koji je bio i branilac Veselina Šljivančanina pred Haškim tribunalom u "slučaju Vukovar (vukovarska trojka)".
On je istakao da je osnovna teza srpske odbrane da JNA nikada nije bila organ države Srbije, ni de fakto i ni de jure, odnosno ni suštinski ni formalno."De jure nije bila jer jer bila organ savezne države, a de fakto smo pokazali citirajući izjavu generala Veljka Kadijevića", podsetio je Lukić.
Prema njegovim rečima, u vreme kada se, kako to tvrdi hrvatska stana, najviše zločina desilo - u leto i jesen 1991. - ni Kadijević ni JNA nisu bili ni pod kakvom kontrolom Slobodana Miloševića i srpskog rukovodstva. Nakon toga 1992. Hrvati u svojoj tužbi nabrajuju svega pet, šest incidenata, i kad bi nešto i bilo dokazano kao zločin, on ne bi dostigao nivo genocida, istakao je član srpskog pravnog tima.
Srbija nije postojala kao država do 27. aprila 1992. godine
On je ukazao da Hrvatska ovaj spor vodi na praksi predmeta BIH protiv Srbije i Crne Gore i da je srpski tim upravo na standardima koje je MSP ustanovio, osporio argumentaciju Hrvatske u pogledu efektivne kontrole Srbije nad eventualnim izvršiocima zločina.
Lukić se osvrnuo i na presudu "vukovarskoj trojci" koju je doneo Haški tribunal i naveo pored ostalog da "sve što je radila JNA na Ovčari, bilo je da se zaštite civili, a ne izvrši ono što se desilo".
"Niko iz JNA nije osuđen ni za nameru da se izvrše takvi zločini. Mislim da smo tim argumentima sudu pokazali potpuno drugo svetlo u odnosu na presudu "vukovarskoj trojci", u odnosu na onu koju je pokazala hrvatska strana pre nekoliko dana", napomenuo je Lukić.
On je ukazao na to da je hrvatska strana sudu predstavila samo neke delove te presude, pokušavajući da to prikaže kao neki zajednički dogovor između JNA i lica koja su izvršila sam zločin na Ovčari. U predmetu Mrkšića, Šljivančanina i Radića Haški tribunal je decidno tvrdio da nikakav dogovor između njih nije postojao. Čak se ni haško tužilastvo nije žalilo na tu odluku.
Igjanjtović je takođe istakao da Srbija nije postojala kao država do 27. aprila 1992. godine i da ne može da bude odgovorna za ono što se dogodilo pre toga, kao i da nije odgovorna ni za JNA koja je bila organ SFRJ, niti za druge učesnike oružanih sukoba na teritorji Hrvatske.
"Predstavili smo sudu svoje argumente zbog čega smatramo da Srbija nije mogla da bude odgovorna ni za JNA, niti kroz, niti za druge učesnike ni direktno ni indirektno, što se čini da Hrvatska pokušava, mada ne najjasnije, da kaže koji su osnovi za odgovornost", naveo je Ignjatović. On smatra da hrvatski tim na dosta širok način pokušava da iz različitih normi o odgovornosti uzme ono što mu se "dopada".
Ponovivši osnovne nivoe odbrane Srbije, Ignjatović je izrazio nadu da će na nekom od njih "pasti" hrvatska tužba.