Ovako je Austrougarska objavila rat Srbiji
BEČ - Užasi rata nikome nisu dobro doneli.
Austrijski predsednik Hajnc Fišer (Heinz Fischer) sinoć je u raskošnoj sali Austrijske nacionalne biblioteke otvorio izložbu "Mojim narodima!". To je najveća specijalna izložba postavljena u austrijskom glavnom gradu povodom 100. godišnjice Prvog svetskog rata i biće otvorena do 2. novembra ove godine.
Naravno, ovakva izložba ne može da prođe bez pominjanja Srbije - i sam naslov izložba je dobila po austrougarskom, carskom manifestu, kojim car "svojim narodima" objašnjava zašto je objavio rat Srbiji.
Originalni plakati
Tačno mesec nakon Sarajevskog atentata Austrougarska je objavila rat Srbiji. Carevina dinastije Habzburg bila je uverena da će u brzom ratnom pohodu da kazni Srbiju, vojnički je porazi i onemogući je u daljem antihabzburškom delovanju u Bosni. Međutim, iz ovog konflikta nastao je Prvi svetski rat. U austrougarsko-srpski konflikt odmah su se ubacile najveće evropske sile: Nemačka, Rusija, Francuska, Engleska, Italija, kasnije Japan i SAD.
Na izložbi ćemo videti mnoge originalne plakate i druge dokumente koji svedoče o 1914. i Prvom svetskom ratu. Austrijska nacionalna biblioteka ima ogromnu zbirku na ovu temu i nije joj bilo teško da napravi zanimljivu izložbu. Odmah po početku rata tadašnja Dvorska biblioteka počela je da sakuplja i čuva dokumente o ratu. Do 1918. ova kolekcija narasla je na 52.000 plakata, muzičko-notnih zapisa, literarnih rukopisa, dopisnica, ratnih dnevnika i raznih drugih objekata. Posle rata u zbirku je ušlo i 38.000 fotografija.
Užasna realnost
Izložbu je postavio poznati istoričar, prof. dr Manfrid Rauhenštajner (Manfred Rauchensteiner), koji je dugo godina bio i direktor Vojnoistorijskog muzeja u Beču, u kojem se, među ostalim, čuva automobil koji je metkom probušio Gavrilo Princip, kao i krvava uniforma Franje Ferdinanda. Rauhenštajner, međutim, nije izložbom ilustrovao tok rata na frontovima, nego je pokušao publici da predstavi užas rata i velike poteškoće koje je doneo stanovništvu, daleko od frontova.
Posle ushićenosti na početku rata, usledilo je otrežnjenje, porazi, milioni vojnika u rovovima, ulazak Italije u rat. "Bog će kazniti Englesku i uništiti Italiju!", čitamo na jednom plakatu. Izložba pokazuje i novu društvenu ulogu žena tokom rata, koje su morale da zamene milione muškaraca regrutovanih za front.
Ratna propaganda
Žene su morale da se brinu i kako da prehrane decu i sebe u sve većoj oskudici. Deca su pritom bila indoktrinirana ratnim igrama, slagalicama s vojnom tematikom... Izložba oslikava i ulogu propagande u ratu: pokazuje kakve su bile patriotske priredbe, marševi, plakati, igrani filmove, koji glorifikuju rat i neupitno najavljuju pobedu nad mrskim neprijateljima... Ipak, i propaganda je morala na kraju da kapitulira pred realnošću. Na kraju izložbe vidimo dokumenat kojima car Karlo I, naslednik Franje Josifa, objavljuje da se odriče bilo kakve uloge u državnim poslovima.
Rauhenštajner je ponosan što je na kraju debelog kataloga izložbe uspeo da sakupi tekstove 12 književnika iz država ovog dela Evrope. Među njima je i Dragan Velikić, srpski pisac, koji je bio i ambasador Srbije u Austriji. Na kraju svog priloga o stogodišnjici početka Prvog svetskog rata Velikić piše da će rane i ožiljci ovog rata zaceliti kada u Srbiji Gavrilo Princip prestane da se smatra isključivo junakom i patriotom, a u Austriji ubicom.
Austrijska nacionalna biblioteka
SVE O RATU ONLAJN
U svojoj digitalnoj biblioteci (Austrian Newspapers Online, skr. ANNO) Austrijska nacionalna biblioteka omogućava pristup do 840.000 strana novina iz Prvog svetskog rata, kao i do 38.000 fotografija iz albuma Ratnog novinskog arhiva Austrougarske (www.bildarchivaustria.at).
Plakat kojim je objavljen rat
FRANJO JOSIF: SRBIJA JE POKAZALA NEZAHVALNOST
Naziv izložbe "Mojim narodima!" potiče od istoimenog manifesta cara Franje Josifa (Franz Joseph) posle objave rata Srbiji 28. jula 1914. Danas se šefovi država obraćaju naciji obično preko televizije, ali početkom 20. veka plakat je bio glavni medijum za ovakve proglase. Franja Josif je u manifestu plakatu svojim podanicima pokušao da objasni zašto je objavio rat Srbiji. U uvodu on kaže da je nameravao da preostale dane starosti provede u miru, ali mu to ne "dozvoljava aktivnost protivnika ispunjenog mržnjom", koji ga primorava da "čuva čast monarhije i poziciju njene moći", te da za "osiguravanje njenog daljeg postojanja, nakon dugih godina mira, mora da se lati mača".
Car u manifestu nastavlja kako je Srbija "iskazala nezahvalnost, brzo zaboravila da je od početka njene državne nezavisnosti do najnovijeg vremena bila štićena i podržavana od carevih predaka i lično sadašnjeg cara, ali da je to nije sprečilo da se pre više godina okrene u smeru otvorenog neprijateljstva prema Austrougarskoj".
U manifestu dalje piše kako "krvav trag" zavere i smrtonosnih atentata vodi prema Srbiji, koja ih je osmislila i rukovodila njima. Na kraju, Srbija je odbacila "umerene i pravedne zahteve vlade iz Beča i odbila da preuzme obaveze čije ispunjenje predstavlja prirodan i neophodan temelj mira i koegzistencije naroda i država".