SAD i Evropska unija su dogovorile najmanje četiri varijante mogućih sankcija potiv Rusije u slučaju eskalacije ukrajinske krize, a konkretan paket mera će zavisiti od toga po kom scenariju će se razvijati događanja na Krimu i u Ukrajine, objavio je moskivski dnevnik "Komersant", pozivajući se na diplomatske izvore.
U Londonu je upravo počeo sastanak ruskog i američkog šefa diplomatije, Sergeja Lavrova i Džono Kerija, u okviru daljih napora Vašingtona da odvrati Moskvu od podrške referendumu na Krimu zakazanom za 16. mart. Keri će, kako se očekuje, insistirati na formiranju kontakt grupe za Ukrajinu, povlačenju "dodatnih vojnih snaga" sa Krima i slanju međunarodnih posmatrača, početaku pregovora vlasti Rusije sa novom vladom u Kijevu i prestanku pružanja pomoći separatističkim snagama na Krimu.
Prema ruskim diplomatskim izvorima, ovi zahtevi se ne razlikuju od zahteva koje je Džon Keri postavio prilikom prošlonedeljnih susreta sa Sergejem Lavrovim u Parizu i Rimu. Prošle sedmice je američki državni sekretar u pismu izložio te zahteve ruskim vlastima koje, sudeći po odgovoru koji je dobio, nemaju nameru da promene svoj stav.
Keri je u Kongresu najavio da su SAD spremne da uvedu žestoke sankcije Moskvi. On je pri tome rekao kongresmenima da će se sankcijama priključiti i Evropska unija.
Prema diplomatskim izvorima u SAD i zemljama EU su se već odlučili za niz sankcija protiv Rusije, ali će se za konkretnu varijantu odlučiti tek u ponedeljak pošto Rusija iznese svoj stav o rezultatima referenduma.
1. Prva varijanta je ujedno i "najmanje verovatna" i podrazumeva otkazivanje krimskog referenduma i prihvatanje uslova koje su SAD i EU postavile Rusiji.
U tom slučaju će sankcije biti otkazane.
Podsetićemo da je EU ranije prekinula pregovore sa Rusijom o liberalizaciji viznog režima i razradu novog sporazuma o saradnji.
SAD su ograničile saradnju u vojnoj oblasti i odložile pregovore za jačanje ekonomskih veza sa Rusijom.Drugu varijantu na zapadu uslovno nazivaju "Abhaska":
2. Krim će glasati za pripajanje Rusiji, a Moskva će samo priznati njegovu nezavisnost.
Takav korak će izazvati ozbiljan poremećaj u odnosima Rusije i Zapada, ali će sankcije biti ograničene. Zamrznute linije saradnje neće biti obnavljane, na samit Grupe G8 u Sočiju neće doći zapadni lideri, a osim toga će biti uvedene vizne i finansijske sankcije prema nizu ruskih zvaničnika.
3. Treća varijanta podrazumeva ulazak Krima u sastav Rusije i još šire sankcije.
U tom slučaju vizne sankcije i zamrzavanje sredstava bi obuhvatili širi krug ljudi: poslanike Dume, članove Saveta federacije, visoke članove predsednikove administracije, menadžere niza ruskih državnih kompanija bliskih Kremlju i najveće preduzimače. Vojna saradnja će biti u potpunosti prekinuta, a moguća su i ograničenja za isporuke oružja.Rusija bi najverovatnije bila isključena iz G8.SAD i zemalje članice EU bi verovatno bojkotovale niz događanja na teritoriji Rusije, a Rusija bi u tom slučaju prestati da bude među vodećim članicama svetske zajednice, mada se neće raditi o potpunom isključivanju.
Kako je objašnjeno, SAD će pri takvom scenariju biti spremne da sarađuju sa Moskvom u okvirima dogovora o Siriji, Avganistanu i Iranu ali ne i šire.
4. Nekoliko zapadnih diplomatskih izvora je pominjalo i četvrtu varijantu: pripajanje Rusiji ne samo Krima već i drugih delova Ukrajine (a po rečima jednog diplomate i Pridnjestrovlja sa Abhazijom).
U tom slučaju bi Vašington mogao da uvede Rusiji najoštrije sankcije poput onih prema Iranu, koje bi bile usmerene na maksimalnu izolaciju.
Po rečima evropskih sagovornika, Brisel ne bi mogao da uvede takve sankcije zbog ekonomske povezanosti Rusije i EU. Rusija je već naglasila da smatra neprihvatljivim uvođenje bilo kakvih sankcija i da ih neće ostaviti bez odgovora.