MINISTARKE: Sa nama bi Srbi dočekali bolje sutra!
Krenule u žestoku kampanju.
Zašto bi narod trebalo da glasa baš za vas četiri?
Edita: Zašto da glasaju za nas?! Pa zato što smo spremne za elementarne nepogode i zaštitu građana od istih. Recimo, od alkoholnih poplava, vetrova koji jako duvaju... Možda u sledećoj pesmi pomenemo i zemljotres. Sa nama bi naš narod sve to uspešno preživeo i dočekao bolje sutra.
Šta biste promenile u svom ministarstvu?
Edita: Za teške oblike korupcije uvela bih nove kaznene mere. Umesto nanogica, žene bi nosile minđuše, a muškarci satove. Em je praktično, em je lepše!
Ivana R.: Kao ministar obrazovanja u škole bih uvela i šestice kao ocene jer se pokazalo da petice nisu dovoljne da čovek stekne adekvatno obrazovanje i nađe posao u ovoj zemlji.
Ana: U zdravstvo bih uvela obaveznog psihijatra za svakog.
Ivana J.: Kao ministarka odbrane vikendom bih organizovala nagradnu igru u kojoj bi pobednik provozao tenk kroz centar Beograda. Samo to još nismo doživeli u Srbiji.
Koji je vaš adut da privučete što veći broj stranih investicija u Srbiju?
Edita: Naše policajke su najlepše i najseksepilnije na svetu, pa bi investicije mogle da stižu kroz razne oblike - modu, filmove, časopise.
Ivana R.:Šta će ministarstvu obrazovanja investicije? Decu ionako učimo da prežive sa minimalnim džeparcem.
Ana: Pošto su Srbi nebeski narod, i investicije će nam pasti s neba.
Ivana J.: Sigurno je da bih i njima predočila da je noćni život u Beogradu najbolji na svetu, a promovisala bih ga i kao najzdraviji (smeh). Evrići bi dolazili u Srbiju kao alva.
Koga biste od kolega vrbovale da vam se pridruži?
Ivana R.:Ministarstvo prosvete pojačala bih Predragom Živkovićem Tozovcem. On je gospodin i imao bi čemu da nauči našu decu.
Ana: Zdravka Čolića jer je zdrav kao Čolić. Tada bi nam sigurno sve žene bile zdrave.
Ivana J.: Bez razmišljanja bih pozvala Elitne odrede. Tako bismo imali još jednu elitnu jedinicu u vojsci.
Za šta biste se zalagale u parlamentu?
Ivana R.: Lopove bismo naučile pošteno da kradu. Decu bismo učile kako da ne životare već da završavaju škole i bore se u životu. Zalagale bismo se i da mališane više ne lečimo putem SMS poruka, već bismo osnovale fond za pomoć onima kojima je ona najpotrebnija. Takođe, insistirale bismo na zakonu po kojem noćni provod u klubovima počinje u 22 časa, a završava se dva sata iza ponoći.