Rusija, SAD i EU treba da osnuju Grupu za podršku Ukrajini
MOSKVA - Rusija je predložila da zajedno sa SAD i Evropskom unijom formira Grupu za podršku Ukrajini, da se utvrdi njen neutralni vojno-politički status, priznaju rezultati referenduma o Krimu, ruskom obezbedi status drugog zvaničnog jezika i usvoji novi ustav Ukrajine i na osnovu njega održe izbori.
Kako je saopštilo rusko Miništarstvo inostranih poslova, Moskva je spremna da sa inostranim partnerima bez odlaganja pristupi formiranju višestranog mehanizma za pomoć u rešavanju krize, Grupe za podršku u sastavu koji bi bio prihvatljiv za sve ukrajinske političke snage, prenela je RIA Novosti.
"Pripremili smo i predali pre nedelju dana našim glavnim partnerima u SAD, Evropi i drugim regionima ruske predloge o tome kako bi mogla da bude organizovana spoljna pomoć potezima koje treba sami Ukrajinci da preduzmu radi izlaska iz krize", navedeno je u saopštenju ruskog MIP-a. U saopštenju se podseća na aktivno zalaganje zapadnih zemalja za formiranje Kontakt-grupe koja bi trebalo da se bavi uspostavljanja dijaloga Moskve i Kijeva.
"Aktuelnu situaciju u Ukrajini nismo stvorili mi, već je ona rezultat duboke krize ukrajinske države koja je dovela do polarizacije društva i jakog zaoštravanja antagonizma između različitih delova zemlje“, naglašava zvanična Moskva i dodaje da napori međunarodne zajednice treba da budu usmereni na pomoć na prevladavanju tih protivrečnosti. Po predlogu Rusije, Grupa za podršku Ukrajini trebalo bi da se rukovodi principima uvažavanja interesa multinacionalnog sastava Ukrajine, podrške legitimnim težnjama svih Ukrajinaca i svih regiona zemlje da žive bezbedno u skladu sa njihovim tradicijama i običajima, da slobodno upotrebljavaju maternjih jezik, imaju nesmetan pristup svojoj kulturi i održavaju veze sa svojim sunarodnicima i susedima, preneo je Itar-Tass.
Među principima je i "nedopustivost obnavljanja neonacističke ideologije", potreba da se ukrajinski političari "ograde od ultranacionalista i prekinu njihovi pokušaji da destabilizuju različite regione", priznavanje značaja mira i svenacionalnog konsenzusa u Ukrajini za promovisanje "konstruktivnih odnosa u evroatlantskom regionu na osnovu ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja interesa svih zemalja koje se tu nalaze".
Grupa bi trebalo da uputi Ukrajince da neodložno ispunjavaju obaveze iz Sporazuma o rešavanju situacije u Ukrajini od 21. februara (između smenjenog predsednika Viktora Janukoviča i lidera ukrajinske opozicije), obaveze o oduzimanju nelegalnog oružja, oslobađanju nelegalno zauzetih zgrada, ulica i trgova, kao i organizovanja objektivne istrage o nasilju od decembra prošle do februara ove godine.Takođe, Grupa bi tražila da se na osnovu odluke Vrhovne rade (skupštine Ukrajine) bez odlaganja sazove ustavotvorna skupština sa pođednakom predstavljenošću svih ukrajinskih regiona radi pripreme "novog federativnog ustava", u kom bi, između ostalog, bili utvrđeni principi zaštite prava i sloboda i drugi principi "koji osiguravaju političko uređenje Ukrajine kao demokratske fedrativne države, koja ima suverenitet i neutralan vojno-politički status".
Nacrt ustava koji bi bio usvojen bio bi stavljen na referendum.
Ruski bi uporedo sa ukrajinskim jezikom imao status drugog državnog jezika, a ostali jezici imali bi status u skladu sa Evropskom konvencijom o regionalnim jezicima i jezicima manjina.
Regioni bi samostalno na neposrednim izborima glasali za organe svoje zakonodavne i izvršne vlasti i imali bi široka ovlšćenja, koja odražavaju kulturno-istorijsku specifičnost svakog od njih, u pitanjima ekonomije i finansija, socijalne oblasti, jezika, obrazovanja, održavanja međuregionalnih odnosa, uz obezbeđenje prava nacioalnih manjina koje žive u svakom subjektu federacije.
Po predlogu, bilo bi zabranjeno i kažnjivo mešanje u pitanja crkve i međukonfesionalnih odnosa.
Odmah posle usvajanja novog ustava, trebalo bi zakazati opšte izbore za najviše organe vlasti Ukrajine, uz istovremeno održavanje izbora za zakonodavnu i izvršnu vlast u svakom subjektu federacije, uz objektivan međunarodni nadzor.
Predlaže se priznanje i uvažavanje prava Krima da "određuje svoju sudbinu u skaldu sa rezultatima slobodnog izražavanja volje njegovog stanovništva tokom jučerašnjeg referenduma", a državno uređenje Ukrajine uspostavljeno na osnovu ciljeva i principa navedenih u predlogu, suverenitet, teritorijalna celovitost i neutralan vojno-politički status garantovale bi Rusija, EU i SAD i utvrđivanje u rezoluciji u Savetu bezbednosti UN.