VULIN ZA DŽERUZALEM POST: Kosovo je naš Jerusalim i duša našeg naroda!
BEOGRAD - Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin ističe da Kosovo ima ekonomsku i stratešku važnost, ali pre svega je duša srpskog naroda i ujedno izrazio čuđenje što Zapad ignoriše islamski ekstremizam na Balkanu.
"Meni je veoma teško da razumem kako mogu da se bore protiv Al Kaide u celom svetu osim na Balkanu... U Siriji, prema nekim procenama ima oko 300 ili više ratnika džihada iz Bosne, Albanije i Kosova. Ne razumem kako Zapad može biti slep za ovakvu vrstu "nus pojave". Imali smo takvo iskustvo sa terorizmom u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, gde radikalni islamski elementi pojačano ugrožavaju stabilnost balkanskog regiona", objasnio je on izraelskom dnevniku "Džeruzalem post".
Međunarodna zajednica, naveo je on, je u velikoj meri prisutna u Bosni i na Kosovu, sa hiljadama vojnika i velikom birokratijom, a opet ne obraćaju pažnju niti priznaju opasnost od radikalnih islamskih elemenata.
Vulin je ukazao da u Bosni i Hercegovini sada postoje vehabijska sela, dok u prošlosti toga nije bilo, da arapski sponzori iz inostranstva često šalju mnogo novca za džamije, škole i bolnice u regionu, ne shvatajući da on odlazi onima koji prihvataju učenja vehabija.
Vulin je ocenio da je to veoma opasno, a kada je reč o Kosovu on je istakao da je Kosovo "naš Jerusalim".
"Mi ne možemo biti Srbi bez Kosova. Tamo je nastajala naša nacija, tamo smo imali prvu državu. Naša najvažnija verska mesta se nalaze tamo. Zato ga najviše volimo. Za Srbe, to je Cion. To je primer koji nas inspiriše da možemo biti Srbi čak i kada trpimo velike muke kroz istoriju. Naravno, jasno je da Kosovo ima ekonomsku i stratešku važnost. Ali pre svega ono je duša našeg naroda", naglasio je Vulin.
On je rekao da bez Kosova, nije siguran kako bi objasnio svom sinu kako smo postali Srbi, kako smo ostali Srbi ili zašto ćemo nastaviti da budemo Srbi.Za Srbe je veza sa Kosovom metafizička, nije nešto što se može meriti samo dolarima ili naftnim rezervama, poručio je Vulin dodajući da je Kosovo naravno važno i u strateškom smislu, jer država koja prizna secesiju na svojoj teritoriji je država koja će brzo nestati.
On je objasnio da su vlasti u Beogradu dogovorile sporazum o normalizaciji sa Prištinom jer srpske vlasti žele da nađu rešenje za Kosovo."Nismo slepi u političkom smislu. Ne kažemo, "u redu, nema Albanaca na Kosovu".
Albanaca ima na Kosovu, i oni su većina, a mi želimo da nađemo rešenje sa kojim možemo da živimo, sa kojim mogu da žive Srbi na Kosovu i sa kojim mogu da žive predstavnici Albanaca na Kosovu.
Naše načelo je da želimo dijalog; želimo da sva sporna pitanja svuda na svetu budu rešena kroz dijalog, a ne jednostranim potezima", istakao je on dodajući da niko ne treba da učitava u sporazum nešto čega tamo nema i da sugeriše da smo otvorili vrata priznavanju Kosova.
"Naša crvena linija je, kao što sam rekao, da mi ne priznajemo Kosovo", podvukao je Vulin.On je ponovio kritiku na račun međunarodne zajednice što nije reagovala na kamenovanja autobusa koji je prevozio Srbe na Badnji dan u Đakovicu ocenivši da taj indicent pokazuje da je Kosovo zaista poslednje stecište aparthejda u Evropi."Time se šalje poruka da ako želite da bacate kamenje na Srbe to je u redu.
A to stvarno nije dobra poruka", rekao je Vulin.Upitan da li brine zbog pojačanog ekstremizma u Hrvatskoj on je kazao da je veoma zabrinut i zbog činjenice što međunarodna zajednica ne čini ništa da to spreči.Vulin je naglasio da u Srbiji nema takvih stvari kao što je da jedan reprezentativac uzme mikrofon posle utakmice i uzvikuje fašistički pozdrav.
"I čak i da kažete da je hrvatski igrač samo jedna osoba, činjenica je da mu je čitav stadion aplaudirao. U Hrvatskoj nikad nisu stvarno priznali ili prihvatili svoje učešće u genocidu tokom Drugog svetskog rata", ukazao je on.
Upitan za izraelsko-palestinski konflikt Vulin je naglasio da nema sumnje da sve mora da se reši dijalogom i bez jednostranosti.
"Možda nije diplomatski kada to kažem, ali ne mogu da razumem vrstu mržnje koja je nekad usmerena prema Izraelu. Veoma je teško to razumeti, a često se viđa u raznim međunarodnim politikama", zaključio je on dodajući da mržnja ne može doneti mir.