Zatvor u Terezinu bio je mesto u kom je Princip tamnovao za vreme istrage za Sarajevski proces povodom atentata na Franca Ferdinanda. Tamo je Gavrilo napisao svoj jedini literarni rad, koji je nosio političku poruku.
Shvativši da mu nema izlaska iz tamnice, Gavrilo Princip je ove stihove, kako se prepričava, urezao sopstvenim noktima na limenoj činiji (manjerki). Neki kažu da je stihove ispisao kašikom, i to šifrovanom robijaškom azbukom u zid, kao poruku ostalim zatočenicima.
Sarajevo, 1914.
Tromo se vreme vuče
I ničeg novog nema,
Danas sve ko juče
Sutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveče.
Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt.
Ja nijesam idiot –
Pa to je za mene smrt.
Al' pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
"Ko hoće da živi nek mre,
Ko hoće da mre nek živi!"
(24sata.rs)