Kada se govori o globalnom zagrevanju, uglavnom se misli na topljenje glečera, porast nivoa mora, učestalost prirodnih katastrofa i nagle skokove temperatura. Ali, klimatske promene imaju često posledice i na poljoprivredu, pa samim tim i na namirnice koje svakodnevno koristimo.
Prema pisanju Hafington posta, neke od njih bi mogle da nestanu do 2050. godine.
Kao na primer kafa čije semenke potiču iz zemalja oko ekvatora, zone u kojoj temperature rastu brže nego na drugim mestima. Stabla kafe arabike (na koju otpada 75 odsto ukupne svetske proizvodnje) osetljiva su na gljivu hemileia vastatrix koja izaziva truljenje biljke, a klimatsko zagrevanje je glavni uzrok širenja ove bolesti.
Jedna studija iz 2011. predviđa nestanak kafe arabike u Nikaragvi i Meksiku u toku narednih nekoliko decenija.
Globalno zagrevanje ne pogoduje ni vinogradima. Francuski vinogradari već sada primećuju promene: grožđe sazreva ranije i sadrži više šećera, a manje kiselina. Ukoliko se ovaj trend nastavi, vinogradari bi lako mogli da postanu "tehnološki višak".
Hladne zime su preduslov za dobru jabuku. Previše blage zime imaju za posledicu manje plodove i slabiju berbu. Isto važi i za breskve, šljive, kajsije i kruške.
Bez vode nema života. To dobro znamo, ali ništa nam ne garantuje da ćemo je i dalje imati s obzirom na brzinu kojom se glečeri tope. Prema istraživanju koje je 2010. objavio američki Nacionalni savet za odbranu resursa, do polovine veka jedna trećina SAD suočiće se sa nestašicom vode.
Ukoliko naučnici ne uspeju da razviju vrste otpornije na vrućine i bolje sisteme navodnjavanja, budućnost velikog broja pivovara biće pod velikim znakom pitanja.
I na kraju svet bez banana. Poljoprivrednici Kostarike smatraju da je zagrevanje planete glavni krivac za nekontrolisano razmnožavanje faktora koji uništavaju ovu kulturu.
Insekti, velika količina padavina i ekstremne vrućine nimalo ne pogoduju proizvodnji banana kojima se loše piše u budućnosti.