BEOGRAD - Plaćali da gladuju!
- Osim nekih užasnih viršli, za pet meseci, koliko sam proveo u Domu za stare „Sunčani dom“, nisam video mesa. Kao da nema pilića u Zemunu. Hrana je bila na nivou nule! - kaže za Kurir Lazar Gavrilović (60), bivši stanar doma za stare „Sunčani dom“ u Zemunu, u kome su korisnike vezivali kanapom, a o čemu je Kurir pisao pre dva dana.
Promenio mesto
Gladovanje je bilo i glavni razlog zbog kojeg je Gavrilović pre oko mesec dana napustio „Sunčani dom“ i premestio se u drugi u Zemunu, gde mu je, kako kaže, 300 puta bolje.
- Za doručak smo dobijali dva hladna uštipka puna masti ili kačamak. Užas. Za ručak je bio neki rizi-bizi, pirinač bez ičega, samo obaren na vodi. Dobijali smo i neke špagete s prelivom, čiji je ukus bio nikakav. Ni za večeru nije bilo ništa bolje jer smo dobijali neke sendviče ili poparu. Osim što je sve bilo lošeg ukusa, i količinski je bilo malo, pa sam svaki put ostajao gladan. Mesečno sam plaćao 450 evra. Bilo je prilika kad sam radije ostajao gladan nego da jedem podgrejani pasulj kupljen u marketu. Pošto zbog operacije nisam mogao da idem u trpezariju, pet meseci sam jeo na noćnom stočiću s boka - žali se Gavrilović, koji je dijabetičar i u domu za stare provodi vreme dok se ne oporavi od operacije gangrene na desnoj nozi.
Nema zavoja
On kaže da su i drugi korisnici „Sunčanog doma“ dobijali istu hranu kao on i da je gazdi i gazdarici bio bitan samo novac.
- Video samo ih samo tri puta za mesec dana. I samo su me reda radi pitali kako sam, ali ne i da li sam zadovoljan. Kad sam se višoj medicinskoj sestri Smilji požalio da mi je negovateljica jako stegla zavoj na nozi i da mi je ušao u petu, ona mi je rekla da se strpim jer do jutra nema zavoja - ističe Gavrilović.
Jelena Radović, suvlasnica Doma za stare „Sunčani dom“, juče nije htela da odgovara na pitanja u vezi sa Gavrilovićevim tvrdnjama.
- Nemam komentar - rekla je ona.
Gavrilović ističe i da je pretrpeo šok kad je u njegovoj sobi u mukama umro čovek oboleo od tumora na mozgu.
Sa bolesnikom u sobi
- U moju sobu su uneli bolnički krevet i na njega smestili čoveka obolelog od tumora na mozgu da bi ga njegova ćerka doktorka lečila. On je posle samo sedam dana umro u strašnim mukama, a mene je to užasno pogodilo. Iako sam pretrpeo šok, gazda nije ni pomislio da dođe i da me pita kako sam - priča Gavrilović.
Čekali voz za Kumanovo
VEĆINA STANARA BILA DEMENTNA
Kakva je briga o starima vođena u Domu za stare „Sunčani dom“, Gavrilović ilustruje sledećim primerom:
- Od 30 korisnika 27 je bilo dementno. Kao da je to istureno odeljenje „Laze Lazarevića“. Jedan dan su mi u sobu ušle dve žene i jedna je rekla onoj dugoj: „Ovo je čekaonica“. Ona druga je pitala prvu: „Koji voz čekamo?“, a ova joj je odgovorila: „Za Kumanovo“ - priča Gavrilović i dodaje da mu je jedna štićenica „Sunčanog doma“ stalno tražila cigarete i rovarila mu po ormariću.