Nije problem što dečak puca u vazduh, nego što ga teraju da puca, čime se prava priča pretvara u kampanju NVO
Radi na nekoliko frontova!
Zajedno s kolegom Dejanom Stoiljkovićem, talentovani pisac Vladimir Kecmanović piše roman u četiri ruke. Reč je o trileru s temom poslanstva Ive Andrića u Berlinu od 1939. do 1941. godine. U razgovoru za Kurir Kecmanović govori o novoj knjizi, zašto mu se nije dopala ekranizacija njegovog dela „Top je bio vreo“ u režiji Bobana Skerlića i saradnji s Draganom Bjeloglićem.
Na nedavno završenom Festu predstavljen je film „Top je bio vreo“, koji je snimljen po vašem romanu.
- U tom filmskom pokušaju postoji mnogo stvari kojima nisam zadovoljan. Međutim, uslov da se od Skerlićevog sočinjenija javno ne ogradim bio je da se koriguje kraj, koji predstavlja uništavanje poente mog romana, i o tome sam producenta odavno obavestio. Pritom, nije ključni problem u tome što dečak puca u vazduh, nego u tome što ga teraju da puca, čime se jedna autentična priča pretvara u otrcanu kampanju NVO.
Ko je kupio prava da ekranizuje roman „Sibir“? Da li se plašite da može da vam se ponovi iskustvo s „Topom“?
- Prava za „Sibir“ još nisam prodao. Samo sam ih ustupio jednoj producentskoj kući kao uslovnu opciju. Opasnost da film izneveri poentu romana uvek postoji. Ali baš ovakvi skandali se, verujem, barem u mom slučaju neće ponoviti.
Kako ste došli na ideju da Ivo Andrić postane junak vašeg novog romana?
- Andrić je već bio junak moje proze. Reč je o priči „Turska vaza“. Njegove godine provedene na mestu poslanika u Berlinu bile su višedecenijska tabu tema. Čini mi se da je to intrigantno mesto u njegovoj biografiji pogodan podsticaj za metapoetičku i metaistorijsku igru, koja bi, na površinskom planu, imala formu napetog trilera, a koja bi suštinski mogla da prodre prilično duboko u vrtloge junakove nesvakidašnje ličnosti i junakovog fascinantnog dela.
Na novom delu radite zajedno s kolegom Dejanom Stojiljkovićem.
- U prvoj fazi svako piše svoja poglavlja, u drugoj menjamo uloge i jedan drugog korigujemo i dorađujemo. Zasad smo obojica izuzetno zadovoljni i saradnjom i rezultatom. Ali da ne ureknemo.
Da li će junak u knjizi biti Adolf Hitler?
- Da, ali epizodni. Barem u meri u kojoj Hitler na tom mestu i u to vreme može da bude epizodni junak.
Pišete knjigu o Gavrilu Principu.
- Neće biti roman, a ni biografija u klasičnom smislu, već esejistička knjiga. Priča o Principu je aktuelna jer se u javnosti povlače istorijske paralele između današnjeg vremena i vremena u kojem je on živeo.
Da li je tačno da ćete raditi na novom projektu Dragana Bjelogrlića o Nemanjićima?
- Pripreme su u toku.
Zajedno s kolegom Dejanom Stoiljkovićem, talentovani pisac Vladimir Kecmanović piše roman u četiri ruke. Reč je o trileru s temom poslanstva Ive Andrića u Berlinu od 1939. do 1941. godine. U razgovoru za Kurir Kecmanović govori o novoj knjizi, zašto mu se nije dopala ekranizacija njegovog dela „Top je bio vreo“ u režiji Bobana Skerlića i saradnji s Draganom Bjeloglićem.
Na nedavno završenom Festu predstavljen je film „Top je bio vreo“, koji je snimljen po vašem romanu.
- U tom filmskom pokušaju postoji mnogo stvari kojima nisam zadovoljan. Međutim, uslov da se od Skerlićevog sočinjenija javno ne ogradim bio je da se koriguje kraj, koji predstavlja uništavanje poente mog romana, i o tome sam producenta odavno obavestio. Pritom, nije ključni problem u tome što dečak puca u vazduh, nego u tome što ga teraju da puca, čime se jedna autentična priča pretvara u otrcanu kampanju NVO.
Ko je kupio prava da ekranizuje roman „Sibir“? Da li se plašite da može da vam se ponovi iskustvo s „Topom“?
- Prava za „Sibir“ još nisam prodao. Samo sam ih ustupio jednoj producentskoj kući kao uslovnu opciju. Opasnost da film izneveri poentu romana uvek postoji. Ali baš ovakvi skandali se, verujem, barem u mom slučaju neće ponoviti.
Kako ste došli na ideju da Ivo Andrić postane junak vašeg novog romana?
- Andrić je već bio junak moje proze. Reč je o priči „Turska vaza“. Njegove godine provedene na mestu poslanika u Berlinu bile su višedecenijska tabu tema. Čini mi se da je to intrigantno mesto u njegovoj biografiji pogodan podsticaj za metapoetičku i metaistorijsku igru, koja bi, na površinskom planu, imala formu napetog trilera, a koja bi suštinski mogla da prodre prilično duboko u vrtloge junakove nesvakidašnje ličnosti i junakovog fascinantnog dela.
Na novom delu radite zajedno s kolegom Dejanom Stojiljkovićem.
- U prvoj fazi svako piše svoja poglavlja, u drugoj menjamo uloge i jedan drugog korigujemo i dorađujemo. Zasad smo obojica izuzetno zadovoljni i saradnjom i rezultatom. Ali da ne ureknemo.
Da li će junak u knjizi biti Adolf Hitler?
- Da, ali epizodni. Barem u meri u kojoj Hitler na tom mestu i u to vreme može da bude epizodni junak.
Pišete knjigu o Gavrilu Principu.
- Neće biti roman, a ni biografija u klasičnom smislu, već esejistička knjiga. Priča o Principu je aktuelna jer se u javnosti povlače istorijske paralele između današnjeg vremena i vremena u kojem je on živeo.
Da li je tačno da ćete raditi na novom projektu Dragana Bjelogrlića o Nemanjićima?
- Pripreme su u toku.
Marina Lopičić
Prvi čovek srpske kulture
ŽELIM DA TASOVAC OSTANE MINISTAR
Koga vidite kao najozbiljnijeg kandidata za novog ministara kulture?
- Kako sam čuo, bilo je planirano da na tom mestu ostane Ivan Tasovac. Sad me je zbunilo to što je ponovo postao čelni čovek Beogradske filharmonije. Ipak, i dalje tipujem na njega.