Nenad Pagonis priznaje da se pred svaki meč pita šta će mu sve to u životu, ali da na kraju uvek izađe na meč
Pamti početak.
- Sećam se tačno datuma kad sam ušao u salu. Bio je to 26. novembar 2005. godine, a 26. novembra 2006. sa 19 godina postao sam prvak Evrope pobedivši četiri najteža protivnika u kategoriji. Trening jednog borca ne može se opisati rečima... psihološki momenti kroz koje prolazi jedan borac pred meč i u toku priprema su strašni i ne bih to poželeo nikom - kaže za Kurir reprezentativac Srbije u kik-boksu Nenad Pagonis (26).
Jedini si sportista na svetu kome je pošlo za rukom da u tri različite kategorije osvojiš titulu prvaka Evrope.
- Naša reprezentacija je poslednjih devet godina uvek druga u generalnom plasmanu na svetskim i evropskim prvenstvima. Druga zato što su prvi Rusi, koji dođu sa 50 odsto više takmičara nego mi i osvoje više medalja koje im obezbede prvo mesto. U dosadašnjoj karijeri za reprezentaciju sam osvojio četiri puta titulu prvaka sveta i tri puta titulu prvaka Evrope u tri različite teške kategorije - 81 kg, 86 kg, 91 kg.
Zašto K1, a ne, recimo, MMA?
- Za mene su boks i kik-boks mnogo atraktivniji sportovi, lepši za oko publike. Ljudi su uvek nekako više voleli pesničare.
Da li si nekad pomislio da odustaneš?
- Pred svaki meč pomislim: „Nenade, da li si ti normalan! Šta će ti to u životu“ (osmeh)... i verujem da to svaki ozbiljniji borac pomisli! Ali nikad nisam stvarno pomislio da odustanem! Ne bih mogao sebe sutra da pogledam u ogledalo!
- Sećam se tačno datuma kad sam ušao u salu. Bio je to 26. novembar 2005. godine, a 26. novembra 2006. sa 19 godina postao sam prvak Evrope pobedivši četiri najteža protivnika u kategoriji. Trening jednog borca ne može se opisati rečima... psihološki momenti kroz koje prolazi jedan borac pred meč i u toku priprema su strašni i ne bih to poželeo nikom - kaže za Kurir reprezentativac Srbije u kik-boksu Nenad Pagonis (26).
Jedini si sportista na svetu kome je pošlo za rukom da u tri različite kategorije osvojiš titulu prvaka Evrope.
- Naša reprezentacija je poslednjih devet godina uvek druga u generalnom plasmanu na svetskim i evropskim prvenstvima. Druga zato što su prvi Rusi, koji dođu sa 50 odsto više takmičara nego mi i osvoje više medalja koje im obezbede prvo mesto. U dosadašnjoj karijeri za reprezentaciju sam osvojio četiri puta titulu prvaka sveta i tri puta titulu prvaka Evrope u tri različite teške kategorije - 81 kg, 86 kg, 91 kg.
Zašto K1, a ne, recimo, MMA?
- Za mene su boks i kik-boks mnogo atraktivniji sportovi, lepši za oko publike. Ljudi su uvek nekako više voleli pesničare.
Da li si nekad pomislio da odustaneš?
- Pred svaki meč pomislim: „Nenade, da li si ti normalan! Šta će ti to u životu“ (osmeh)... i verujem da to svaki ozbiljniji borac pomisli! Ali nikad nisam stvarno pomislio da odustanem! Ne bih mogao sebe sutra da pogledam u ogledalo!
ČINJENICE
OSVOJENE TITULE
- Prvak evrope 2006. (BJRM)
- Prvak sveta 2007. (Srbija)
- Prvak evrope 2008. (Portugal)
- Prvak sveta 2009. (Austrija)
- Profesionalni prvak sveta 2010. (Italija)
- Prvak sveta 2011. (Azerbejdžan)
- Prvak evrope 2012. (Turska)
- Profesionalni prvak sveta 2012. (Australija)
- Profesionalni prvak sveta 2013. (Monte Karlo)
- Prvak sveta 2013. (Brazil)
Nežnija strana
KAD NE BIJE, SVIRA I PEVA
Pored ovog sporta, čime se još baviš?
- Druga ogromna ljubav mi je muzika. Imam dva ozbiljna bedna s kojima nastupam na humanitarnim svirkama! Sviram gitaru i pevam. Jedna posebna ljubav su mi knjige... obožavam da čitam.