Tanja Miščević: Istraga pozadine ubistva Đinđića deo pregovora sa EU

Fonet
Jedno od pitanja na kojem se insistira je veliki broj nerešenih sudskih slučajeva, ali i veliki broj posebno teških ubistava, odnosno političkih ubistava. Obaveza Srbije je da na tome radi, kaže Miščevićeva

BEOGRAD - Istraga političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića zvaničan je deo pregovora sa EU o pravosuđu, izjavila je šef pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević.

Miščević kaže da je ovo pitanje deo poglavlja 23 i da ga Evropska komisija neće navoditi kao poseban uslov.

"Istraga političke pozadine ubistva premijera jeste zvaničan deo pregovora, jer ne možete postići vladavinu prava i stabilnost institucija ukoliko imate probleme koji se ne rešavaju, jer onda vi zapravo imate problem reforme pravosuđa", objasnila je Miščević.

"Ubistvo premijera u svakoj zemlji predstavlja ozbiljan izazov za sistem. Ali taman i da ga niko nije ni pomenuo i da parlamentarci Evropskog parlamenta nisu tražili od Evropske komisije da ovo pitanje pokrene kao poseban uslov, mi bi to trebalo da uradimo zbog sebe", smatra ona.

Na pitanje da li to znači da je i rasvetljavanje ubistva novinara zvanično deo poglavlja 23, Miščević kaže da to znači svako nerazjašnjeno ubistvo.

"Jedno od pitanja na kojem se insistira je veliki broj nerešenih sudskih slučajeva, ali i veliki broj posebno teških ubistava, odnosno političkih ubistava. Obaveza Srbije je da na tome radi", kaže ona.

Na pitanje kada će biti otvoreni pregovori o pravosuđu, Miščević je rekla da je plan Srbije da to bude što ranije, do kraja ove godine, odnosno da se u decembru otvori poglavlje 23, u kome se nalazi reforma pravosuđa, kao i poglavlje 24, gde se nalazi policijska i pravosudna saradnja u krivičnim stvarima zato što zajedno kreiraju sistem vladavine prava.

"To ne zavisi samo od nas, nego i od Evropske komisije i od saglasnosti zemalja članica EU", rekla je ona.

Odgovarajući na pitanje zašto je to dobro za nas, Miščević kaže da iskustvo pokazuje da reforme u pravosuđu nije moguće uraditi tako što se samoj državi to prepusti, nego su potrebni savet, pomoć i kontrola, a nekad i pritisak EU. "Neke od tih mera su zaista i teške i obimne, a Srbiji je potrebna vladavina prava zbog nas samih", istakla je Miščević.

Na pitanje da li je pominjana potreba promene Ustava u vezi sa izborom sudija i njihovom nezavišnošću, ona kaže da je to pitanje stalno prisutno.

"Promena Ustava u kontekstu našeg pridruživanja EU biće nužna. Naša sugestija koja je dobro prihvaćena u EU jeste da prođemo skrininge kroz sve oblasti da bismo utvrdili gde sve postoje elementi zbog kojih je nužna promena Ustava, pa da onda krenemo i u to", rekla je Miščević.