Kako Obama da odgovori Putinu, a da ne ugrozi američke interese?
BRISEL - Kako Barak Obama da odgovori Vladimiru Putinu za Krim, a da ne ugrozi sopstvene spoljnopolitičke prioritete - pitanje je kojim se u analizi aktuelnih rusko-američkih odnosa bavi agencija AP, ukazujući da se Obama i kad kritikuje Putina i uvodi sankcije Rusiji, bori sa posledicama sopstvene politike "novog početka" Vašingtona i Moskve.
Otkad se uselio u Belu kuću, Obama je angažovao Rusiju u ostvarivanju svojih ključnih ciljeva, uključujući sprečavanje Irana da postane nuklearna sila i, u skorije vreme, razrešavanja rata u Siriji pre nego što se proširi diljem Bliskog istoka.Sada, Obama je otkrio da to angažovanje može da ograniči jačinu kojom može da uzvrati Rusiji - a da ne sruši sve ostalo, ocenjuje u analizi rusko-američkih odnosa agencija AP.
Zvaničnici Bele kuće insistiraju da Sjedinjene Države ne mogu da se vrate na uobičajene odnose sa Rusijom, sve dok Putin još kontroliše Krim, strateški važno poluostrvo koji je anektirao od Ukrajine, navodi američka agencija. Šta bi tačno moglo da se promeni - pitanje je o kojem se još debatuje u Zapadnom krilu.
Suzan Rajs, Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost, kaže da "ruski upad" na Krim čini da "zemlje i narodi Evrope, međunarodna zajednica i, naravno, SAD preispituju šta to znači i koje su posledice".
Primera za povezanost američke i ruske politike (i prioriteta) je mnogo i "zabrinjavajući su".Rusija je deo međunarodnog pregovaračkog tima koji radi sa SAD na postizanju nuklearnog sporazuma sa Iranom. Učešće Kremlja je ključno za ostanak Sirije na putu eliminacije zaliha hemijskog naoružanja.
Rusija dozvoljava SAD da koriste alternativni put za snabdevanje kroz Pakistan za prebacivanje trupa i vojne opreme iz Avganistana pošto se, kako kaže AP, tamošnji rat "bliži kraju".
Tu je i Međunarodna kosmička stanica i sporazum da Rusija prebacuje američke astronaute do te stanice i nazad.I, na kraju, zabrinutost da bi dublji rascep sa Rusijom mogao da ugrozi isporuku ključnih zaliha energije Evropi.
Kako navodi AP, američki zvaničnici su skeptični povodom mogućnosti da Rusija obori ijedno od ovih partnerstava, jer bi time ugrozila i sopstvene strateške interese. Rusija hoće pristup iranskoj privredi, koja je sada odsečena od većine sveta zbog američkih sankcija. U Siriji, Putin vidi dogovor o hemijskom naoružanju kao način da odbije moguć američki vojni napad i svrgavanje njegovih saveznika iz sirijske vlasti.
Američki zvaničnici zato bi rađe da "iseku" saradnju u oblastima zbog kojih bi Rusija patila više od SAD. "To znači zaustavljanje zajedničkih vojnih operacija i otkazivanje trgovinskih razgovora koje je željno iščekivala Moskva", ocenjuje AP.
"Moramo se suočiti sa izazovima našim idealima, našem međunarodnom poretku, sa snagom i ubeđenjem", rekao je Obama u sredu u Briselu, zaključujući trodnevne razgovore sa evropskim liderima u Holandiji i Briselu.
Na neodređeno vreme Rusija je izbačena iz G8, što je korak koji je Obama objavio zajedno sa zapadnim saveznicima tokom predsedničkog puta. Zapadni saveznici složili su se i oko uvođenja širokih ekonomskih sankcija Rusiji - ako bude dalje napredovala u Ukrajini.
Ali, zasad, američki napori za izolaciju Rusije izgleda da nisu poremetili Putinovu računicu, ukazuje AP. Uprkos upozorenjima sa Zapada, ušao je vojno na Krim i formalno anektirao poluostrvo od Ukrajine. Hiljade vojnike postavio je na granicu Rusije sa istočnom Ukrajinom, rasplamsavajući strahove u SAD i Evropi da bi mogao da napravi i potez za još teritorije.
Kod kuće, Obama dobija loše ocene za sveukopno rukovanje situacijom: 57 odsto ne podržava njegove poteze kad je reč o Ukrajini, a 54 njegove kontakte sa Rusijom, pokazalo je istraživanje AP i GfK.Istovremeno, devet od deset Amerikanaca podržava sankcije kao odgovor Rusiji.
Trenutni razvoj događaja teško da su ono što je Obama zamišljao kad je lansirao "resetovanje" odnosa. Cilj te Obamine politike bio je da smanji tenzije koje je razbuktala administracija Džordža Buša i da otvori put saradnji na pitanjima poput Irana i Avganistana. Iako, primećuje AP, niko nije ni očekivao "potpuno mirno more".
"Nije nikad ni vladalo uverenje da će Rusija evoluirati u NATO - kao partner ili demokratija. Zapravo, uvek je vladalo uverenje da će, naročito po pitanjima vezanim za ruske susede, Rusija uvek biti teška", kaže Džeremi Šapiro, bivši zvaničnik Stejt departmenta, danas analitičar Brukings instituta.
SAD i njihovi saveznici suočili su se sa sličnom dilemom u vezi sa odnosima s Rusijom 2008, kad je Moskva poslala vojsku u Gruziju i priznala dve otcepljene teritorije, Južnu Osetiju i Abhaziju. Zapad je osudio te korake, ali je uglavnom nastavio normalne veze s Rusijom, čak i kad je - kaže AP - kršila sporazum o prekidu vatre zadržavajući vojnike u zonama iz kojih je trebalo da se evakuišu.
Američki zvaničnici sugerišu da će ovaj put biti teže nastaviti sa normalnim odnosima s Rusijom.
"Rusija se zaustavila i nije anektirala gruzijske teritorije, ali je u slučaju Ukrajine formalno uvukla Krim u svoje granice, što je akcija koju Bela kuća vidi kao flagrantnije kršenje međunarodnog prava. Zvaničnici takođe vide Ukrajinu kao strateški važniju zemlju od Gruzije", zaključuje AP.
(Kurir/Tanjug)