Hijene, špijuni, emotivci, petlovi, lopovi - iako bi mogli biti likovi neke krimi priče iz životinjskog sveta, zapravo su žargonski izrazi posvećeni šarolikom društvu s Fejsbuka koje su u međusobnom opisivanju izmislili kreativni korisnici te društvene mreže, u zavisnosti od toga kako je ko doživljava.
"Hijene su korisnici koji nikada ništa ne komentarišu, a komuniciraju samo emotikonima (smajlićima), dok su špijuni sveprisutni, ali ne ostavljaju tragove, ne pišu statuse, nikada ne komentarišu i nikada ništa ne lajkaju iako redovno čitaju", rekao je za hrvtasku novinsku agenciju Hinu Antun Halonja, viši naučni saradnik s Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, autor teksta "Fejsbučenje do zore".
Halonja objašnjava kako se oni koji smatraju da je njihova dužnost svim prijateljima s Fejsa redovno poželeti dobro jutro nazivaju petlovima, gospođica popularna ili gospodin popularni su oni koji bez konkretnog razloga imaju po nekoliko hiljada prijatelja, igrači satima igraju mrežne igre i raspravljaju o njima, dok emotivci mrze svoj život, pa su im statusi obojeni mračnim tonovima.
Promoteri šalju pozivnice za različite događaje, lopovi kradu tuđe statuse i predstavljaju ih kao svoje, "kraljice drame" se pak nadaju da će nedorečenim objavama s katastrofičnim uvodom privući pažnju i da će ih ostali pitati šta im se dogodilo, a tu su i lajkeri koji gotovo nikada ništa ne komentarišu, ali često lajkuju.
"Hrvatski korisnici napravili su zanimljivu podelu profila, a na primeru Fejsbuka kao bogatog izvora žargonizama pokazalo se da su prilično inventivni", istakao je Halonja, koji je u svom doktoratu "Hrvatski računalni žargon", upoređujući hrvatske korisnike interneta s ostalima koji pišu na slovenskim jezicima, zaključio da smo negde između Slovenaca, najvećih puritanaca u tom smislu, i Rusa, koji stvaraju žargonizme u tako velikim količinama da ih već mogu svrstavati semantički, prema životinjama, pojavama i slično.
Po njegovim rečima, internet žargoni u hrvatskom, pa i oni na Fejsbuku, najčešće nastaju preuzimanjem iz stranog, obično engleskog jezika, upotrebom domaćih reči u novom značenju i hrvatskom tvorbom.
"Pojedine reči obično lansira jedna osoba ili grupa od njih dve-tri, potom se ona poput epidemije širi internetom, a nakon toga pojavi u novinama ili časopisima te se nastavlja sve više upotrebljavati", dodao je.
Halonja smatra da će žargon s Fejsbuka ući u svakodnevni govor u zavisnosti od toga o kojoj je grupi reč - među tinejdžerima je to sigurno tako, no ne smatra da su ti izrazi pretnja za hrvatski jezik jer će uvek ostati u domenu žargona i ne treba ih dirati.
"Niko vam ne može odrediti kako ćete govoriti, reči treba pustiti da se same šire, a vreme će najbolje pokazati koje će otpasti, a koje ostati", istaknuo je.
(Index.hr)