Knjige i filmovi u kojima se pojavljuju životinje koje govore usporavaju procese učenja kod dece, tvrde psiholozi
TORONTO - Verovali ili ne.
Knjige i crtani filmovi sa Mikijem Mausom, Vinijem Puom, Duškom Dugouškom i Patkom Dačom štetni su po dečje kognitivne sposobnosti, tvrdi tim psihologa sa Univerziteta u Torontu.
Opasna zabava
Umesto da predstavljaju vid bezazlene zabave, naučnici na osnovu sprovedene studije tvrde da knjige i crtani filmovi u kojima se pojavljuju životinje koje su obučene u ljudsku odeću i govore ljudskim jezikom usporavaju procese učenja kod dece mlađe od pet godina.
- Knjige za decu u kojima se pojavljuju životinje koje pričaju, ili životinje koje ispoljavaju neke druge ljudske karakteristike, poput nošenja odeće, vode ka manje realističnom razumevanju sveta prirode - rekla je dr Patricija Ganea iz Odeljenja za primenjenu psihologiju i ljudski razvoj na Univerzitetu u Torontu.
Loša očekivanja
Zbog toga, objašnjava, deca očekuju da se životinje ponašaju u stvarnosti kao i u knjigama, a to zauzvart usporava učenje o životinjama i svetu. Rešenje koje se predlaže u naučnom časopisu Granice psihologije (Frontiers in Psychology) jeste da roditelji i učitelji odbace dela fikcije i da koriste informativne i realistične knjige u kojima se koristi činjenički jezik pri opisivanju sveta biologije.
- Knjige u kojima su životinje realistično prikazane vode lakšem učenju i preciznijem razumevanju biologije - rekla je dr Ganea.
Knjige i crtani filmovi sa Mikijem Mausom, Vinijem Puom, Duškom Dugouškom i Patkom Dačom štetni su po dečje kognitivne sposobnosti, tvrdi tim psihologa sa Univerziteta u Torontu.
Opasna zabava
Umesto da predstavljaju vid bezazlene zabave, naučnici na osnovu sprovedene studije tvrde da knjige i crtani filmovi u kojima se pojavljuju životinje koje su obučene u ljudsku odeću i govore ljudskim jezikom usporavaju procese učenja kod dece mlađe od pet godina.
- Knjige za decu u kojima se pojavljuju životinje koje pričaju, ili životinje koje ispoljavaju neke druge ljudske karakteristike, poput nošenja odeće, vode ka manje realističnom razumevanju sveta prirode - rekla je dr Patricija Ganea iz Odeljenja za primenjenu psihologiju i ljudski razvoj na Univerzitetu u Torontu.
Loša očekivanja
Zbog toga, objašnjava, deca očekuju da se životinje ponašaju u stvarnosti kao i u knjigama, a to zauzvart usporava učenje o životinjama i svetu. Rešenje koje se predlaže u naučnom časopisu Granice psihologije (Frontiers in Psychology) jeste da roditelji i učitelji odbace dela fikcije i da koriste informativne i realistične knjige u kojima se koristi činjenički jezik pri opisivanju sveta biologije.
- Knjige u kojima su životinje realistično prikazane vode lakšem učenju i preciznijem razumevanju biologije - rekla je dr Ganea.
Antropomorfizam
PRIČE UZ KOJE SMO ODRASLI
Životinje koje pričaju i koje se ponašaju kao ljudi nisu nikakva novina. Davanje ljudskih karakteristika neljudskim stvorenjima u nauci se zove antropomorfizam. U pitanju je odlika koja igra centralnu ulogu u basnama, bajkama, pričama i knjigama još od antike. Naime, među prvim zabeleženim slučajevima je zbirka basni koje je napisao Ezop, rob i pripovedač iz Stare Grčke. Za moderniju evropsku posebno su bitne bajke braće Grim i Andersona, uz koje su mnoge generacije odrasle.