Naučnici napravili „dvorište“ u kojem su uslovi isti kao na najbližoj planeti
LONDON - Drugi svet na Zemlji.
Ako hoćete da posetite Mars, ne treba vam raketa - britanski naučnici izgradili su „marsovsko dvorište“ pored Londona, a sve to koštalo je oko 830.000 dolara.
Sve prilagođeno
U „dvorištu“ je oko 300 tona peska, i to iste boje kao autentični pesak s Marsa, koji su registrovali roveri NASA. Čak je i nivo svetlosti u objektu prilagođen tome da oponaša osvetljenje na Crvenoj planeti.
Dvorište nije napravljeno za igru. Stručnjaci iz „Erbasa“ napravili su repliku okruženja na Marsu da bi Evropska svemirska agencija (ESA) mogla da testira buduće rovere, za koje se nadaju da će moći autonomno da se kreću po tlu Marsa.
ESA planira slanje dve misije na Mars, a cilj je da se nastavi utvrđivanje da li bi život na toj planeti ikad mogao da bude moguć.
Autonoman
Naučnici žele da postignu da rover sam izračunava bezbednu putanju po Marsu, a nadaju se da će im „marsovsko dvorište“ pomoći da to i ostvare.
- Potrebno je 20 minuta da bi signal sa Zemlje stigao na Mars. To je presporo za dobru kontrolu sa Zemlje - kaže Džastin Birn, šef tima za nauku i posmatranje zemlje „Erbasa“.
Ako deluje autonomno, rover će, kaže on, moći sam da se izvuče iz nevolje.
- Idemo na Mars da tražimo znake života, i ovo je važan korak ka tom cilju - dodao je on.
Ako hoćete da posetite Mars, ne treba vam raketa - britanski naučnici izgradili su „marsovsko dvorište“ pored Londona, a sve to koštalo je oko 830.000 dolara.
Sve prilagođeno
U „dvorištu“ je oko 300 tona peska, i to iste boje kao autentični pesak s Marsa, koji su registrovali roveri NASA. Čak je i nivo svetlosti u objektu prilagođen tome da oponaša osvetljenje na Crvenoj planeti.
Dvorište nije napravljeno za igru. Stručnjaci iz „Erbasa“ napravili su repliku okruženja na Marsu da bi Evropska svemirska agencija (ESA) mogla da testira buduće rovere, za koje se nadaju da će moći autonomno da se kreću po tlu Marsa.
ESA planira slanje dve misije na Mars, a cilj je da se nastavi utvrđivanje da li bi život na toj planeti ikad mogao da bude moguć.
Autonoman
Naučnici žele da postignu da rover sam izračunava bezbednu putanju po Marsu, a nadaju se da će im „marsovsko dvorište“ pomoći da to i ostvare.
- Potrebno je 20 minuta da bi signal sa Zemlje stigao na Mars. To je presporo za dobru kontrolu sa Zemlje - kaže Džastin Birn, šef tima za nauku i posmatranje zemlje „Erbasa“.
Ako deluje autonomno, rover će, kaže on, moći sam da se izvuče iz nevolje.
- Idemo na Mars da tražimo znake života, i ovo je važan korak ka tom cilju - dodao je on.
Novi pokušaj
NADAJU SE USPEHU
Povratak ESA na Mars dešava se više od decenije posle pokušaja da tamo sleti. Orbiter ESA „Mars ekspres“ još je u orbiti Crvene planete i već 10 godina odatle šalje podatke. Međutim, lender „Bigl 2“, koji je trebalo da traži dokaze života na Marsu, izgubio se 2003. pošto nije uspeo da uspostavi kontakt s orbiterom.