Zahtevi koje će nam saopštiti Evropska unija: Srbija mora da osudi politiku Moskve prema Ukrajini i podrži spoljnu politiku Brisela Konačno uspostavljanje sudova na severu KiM, kako je predviđeno Briselskim sporazumom Završetak procesa formiranja Zajednice srpskih opština na severu Kosova i Metohije
BEOGRAD - Teški razgovori. Srpska delegacija na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem i vicepremijerom Aleksandrom Vučićem suočiće se danas u Briselu sa neviđenim pritiscima pošto će iz EU tražiti da se Beograd opredeli o ukrajinskoj krizi, ali i o nerešenim pitanjima o Kosovu, saznaje Kurir.
Kraj balansiranju
- Očekujemo strašne pritiske, pre svega kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, odnosno da osudimo politiku Moskve prema Ukrajini i Krimu. Do sada smo se na sve načine trudili da se ne izjašnjavamo, ali izgleda da nećemo više moći da budemo neutralni.
Drugo na čemu će insistirati Ketrin Ešton je pitanje rešavanja problema sudstva na Kosovu, što je možda najteža tačka Briselskog sporazuma. Biće reči i o formiranju Zajednice srpskih opština na severu KiM - kaže za Kurir izvor iz vrha vlasti. Politički analitičari smatraju da Beograd ne sme da se solidariše ni sa Rusijom, ni sa EU, nego da treba da vodi izbalansiranu politiku, na koju, kako kažu, ima pravo prema Sporazumu o stabilizaciji i priključivanju.
- Bitno je da delegacija Srbije zadrži čvrst stav, koji se ne izražava arogantno, nego odmereno i argumentovano, a naši ključni argumenti su da zbog pitanja Kosova i Metohije, ekonomske situacije, odnosa sa Rusijom i raspoloženja javnog mnjenja moramo da zadržimo neutralnu poziciju u odnosu na sukobe vezane za Krim i Ukrajinu - kaže politički analitičar Dragoljub Anđelković.
Anđelković ističe da Brisel nema pravo da traži od delegacije Srbije „ishitrenu i radikalnu reakciju prema Ukrajini i Krimu“. Naime, kako kaže, prema SSP imamo obavezu da se postepeno prilagođavamo politici EU, a ne i da je bezrezervno sledimo. S druge strane, Anđelković ne spori da od Brisela „možemo da očekujemo pretnje i druge vrste pritisaka“ kako bi se od Srbije iznudio stav koji odgovara EU i američkoj administraciji.
Držati se Nemačke
- Nama u prilog ide da Evropska unija o tom pitanju nije jedinistvena jer Nemačka i neke druge zemlje ne žele da se diže tenzija povodom Rusije. Briselska administracija jeste bliža američkim nego stavovima Berlina, ali isto tako ne može ništa konkretno da odluči bez Berlina, osim da preti i diže tenziju - kaže analitičar.
Podsećamo, premijer Ivica Dačić je rekao Srbija nije član EU, nego da je u procesu pridruživanja, i dodao da „ne postoji obaveza da Srbija sve mora da prihvati, već da postoji potreba za usaglašavanjem te politike“.
Zorana Jevtić
Maja Kocijančič SVE ZAVISI OD TOKA RAZGOVORA
Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice Ketrin Ešton, izjavila je juče da ne može da odgovori šta Srbija može da očekuje od 23. runde razgovora u Briselu, osim da će se razgovarati o sprovođenju „Briselskog sporazuma“. - Ne mogu to da kažem u ovom trenutku, sve zavisi od toga kako će teći razgovori - rekla je ona.