Tečni šećer u medu, olovo u mlevenoj paprici, heljdino brašno u crnom mlevenom biberu, čaj pomešan sa običnom travom i papratima samo su neki od proizvoda na kojima proizvođači i prodavci varaju. Na osnovu žalbi potrošača koji se smatraju prevarenim, Regionalana organizacija zaštite potrošača (RZOP) napravila je analizu, a rezultati su poražavajući.
Rizik od raka
Potpredsednica RZOP Mira Radić tvrdi da voćni sokovi umesto pravog soka sadrže vodu, boju, šećer i slatke veštačke arome, da u voćnom jogurtu nema voća, da mlevena kafa često sadrži slatki krompir, koren cikorije ili prženi grašak, dok se mesnim prerađevinama - kobasicama, salamama, paštetama - dodaju nitrati radi održavanja boje i sprečavanje razvoja bakterija, što povećava rizik od raka debelog creva.
Da voćni sokovi proizvedeni u Srbiji imaju niži sadržaj voća od deklarisanog, pokazalo je i istraživanje koje je sprovela Nacionalna organizacija za zaštitu potrošača Srbije (NOPS), tvrdi njen predsednik Goran Papović.
Hrana sve gora
- Voćni sokovi u Srbiji ne sadrže veštačke boje, ali kod nekih proizvođača imaju manji sadržaj voća. Radili smo i analizu voćnih rakija i dobili poražavajuće rezultate - neke nisu napravljene od voća, nego od šećerne trske kojoj su dodate voćne arome. Te rakije štipaju za oči koliko mirišu. Pre pet godina analizirali smo mesne prerađevine i otkrili viši nivo nitrata. Otkrili smo i da kobasice sadrže 30 umesto 70 odsto mesa. Činjenica je da na tržištu ima i lošeg meda, koji se pravi od kukuruza i svega i svačega - kaže Papović i dodaje da bi trebalo da se uradi ozbiljna analiza ovog proizvoda.
S njim se slaže i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, koji ističe da se na osnovu žalbi građana i nalaza inspekcija može zaključiti da je došlo do pogoršanja kvaliteta hrane i pogoršane mikrobiološke neispravnosti.
Doktor Miroslav Stojšić otkriva
CENE NAM GOVORE O KVALITETU
Doktor Miroslav Stojšić, bivši načelnik veterinarske inspekcije, ističe da je Uprava za veterinu u Srbiji ukinula stare pravilnike o pregledu mesa, kojima je bilo tačno propisano koliko pojedine prerađevine moraju da sadrže mesa.
- Zato sada kobasice i salame sadrže meso u malim količinama, a ubacuju se loj, slanina, kožice, pileći mom treće kategorije, samlevene šije, trtice i leđa. To se sve uvozi za male pare i tome se dodaju nitriti, fosfati i karagenan, koji to povezuje. Ofarbaju ga i vi mislite da jedete meso, a mesa nema. Praška šunka bi trebalo da ima komade mesa veličine od 10 do 15 centimetara, a sadrži meso veličine zrna graška. Kad se uporede cene mesa i salama, sve će vam biti jasno, jedino Upravi za veterinu nije. Što se tiče meda, samo 10 do 20 odsto je prirodni med, dok je ostalo onaj od pčela hranjenih sirupom, što znači da ga nisu napravile od polena i nektara.