BEOGRAD - Vizionar.
Odluka Aleksandra Vučića da se Srbija ne svrstava ni na čiju stranu povodom krimske krize, ni na stranu Evropske unije, ni na stranu Rusije, i da istovremeno ostane u dobrim odnosima sa Rusijom i ostavi otvoren evropski put Srbije, pokazala se kao mudar državnički potez pošto se sada i šefovi diplomatija najvažnijih država članica EU zalažu za koncept balansirane politike.
- Srbija ima samo jednu želju i jednu molbu za evropske saveznike: ne terajte nas da budemo ruski neprijatelji. Mislim da je to veoma fer i veoma pošten pristup Srbije. Mi nismo na stranama, mi imamo svoju zemlju i vodimo računa o svojoj zemlji - rekao je Vučić prekjuče u razgovoru za Dojče vele i ponovio da će Srbija biti deo EU, kao i da želi da ima dobre i prijateljske odnose sa Rusijom.
- Ali, što je uostalom rekla i kancelarka Nemačke Angela Merkel, Srbija ne može da uvede sankcije Ruskoj Federaciji - kazao je Vučić.
Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer najavio je tolerantniji odnos prema zemljama koje imaju parlalene odnose sa Moskvom i naveo da će poštovati pravo partnera da određuju balans politike sprema EU i Rusiji.
- Umesto da uslovljavamo saradnju po principu ili mi (EU) ili oni (Rusija), poštovaćemo pravo naših partnera da određuju nivo odnosa i balans politike prema dva centra moći - rekao je Štajnmajer i dodao da je pokušaj EU da od Ukrajine iznudi da se opredeli za Moskvu ili Brisel bila velika greška i da će na nivou ministara spoljnih poslova EU biti pripremljena nova taktika odnosa prema pojedinim zemljama, pre svega prema onim na istoku Evrope. Štajnamajer ovo nije rekao samo u ime Berlina već je reč o inicijativi "Vajmarskog trougla" - konsultacionog foruma ministara spoljnjih poslova Nemačke, Francuske (Loran Fabijus) i Poljske (Radoslav Sikorski). U zajedničkoj deklaraciji šefova diplomatije te tri zemlje navedeno je da su se Nemačka, Francuska i Poljska založile za novu "istočnu politiku" EU prema kojoj se susedne zemlje na istoku više ne bi smele stavljati pred dilemu - Rusija ili EU.
Oni su predložili održavanje međunarodne konferencije o Ukrajini, uz učešće Rusije, a sugerisano je da bi takvu konferenciju trebalo održati nakon predsedničkih izbora u Ukrajini, predviđenih za 25. maj.
I drugi čovek Evropske komisije - Oli Ren, komesar za ekonomska pitanja, pozvao je zemlje EU da se uzdrže od uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji, ukoliko se situacija oko te zemlje ne bude pogoršavala.
- Nijedan razumni Evropljanin ne bi hteo da vidi ni ekonomske sankcije protiv Rusije ni dalju eskalaciju ukrajinske krize. Ukoliko Rusija ne bude dovela do eskalacije te krize - mi moramo da budemo u stanju da se uzdržimo od ekonomskih sankcija - kazao je Oli Ren.
On je kazao da su evropske države dužne da podrže Rusiju, te podvukao da zatezanje sankcija može jako da naškodi Evropi - da smanji robnu razmenu i izazove krizu turističke industrije. On je kazao da dve strane treba što pre da se usaglase i smanje ekonomske rizike.