Emocije protkane setom

DRAGULJ SRPSKE DIJASPORE: Knjige Snežane Negovanović Prokić ostavljaju bez daha!

Bojam Bralušić
Rođena Kragujevčanka koja živi u Holandiji napisala je dve knjige Hoću druge snove i Ljubav i kašalj, u kojima iskreno i otvoreno priča svoju životnu priču

Snežana Negovanović Prokić, rođena Kragujevčanka koja živi u Holandiji, bez trunke straha u svom prvencu, autobiografskoj knjizi "Hoću druge snove" ispričala je svoju životnu priču iskreno, otvoreno i otkrivajući emocije protkane setom i sećanjem - od detinjstvna u rodnim Kragujevcu do novog početka u Zemlji lala.

Nije ni slutila da će je prvenac uvući u svet pisane reči i da će je život promeniti iz korena.

"Knjiga mi je povratila samopouzdanje, veru u sebe i sad mi snovi više nisu onako tužni kao što su bili", rekla je Snežana.

Snežana 

"Prva knjiga nastala je kao neplanirana beba koja kada se rodi volite je i beskrajno ste ponosni na nju. Knjigu sam napisala bez daha. U početku sam pisala u svesci koja je stajala pored noćnog stočica. Posle izvesnog vremena otvorila sam laptop i pisala bez prestanka. I kada su me oči i ruke izdavale, reči su same dolazile i sklapale nove redove", otkrila je Kragujevčanka.

Posle prve knjige, lepih kritika, dobila je, kako kaže, vetar u leđa i ohrabrila se da se upusti u još jednu literarnu avanturu.

"Kada sam bila pri kraju, osetila sam strah šta ću sa ovim redovima, ali se posle javila i strast da napišem drugu knjigu zagonetnog naslova Ljubav i kašalj, koja je u stvari nastavak moje životne priče", otkrila je Snežana i dodala da je u njoj sve oni što je zaboravila da spomene u prvoj knjizi ili nije imala dovoljano hrabrosti.

"Prva knjiga najverovatnije do kraja godine biće prevedena i objavljena u Holandiji. Predstaviću se holandskoj publici koja jako mnogo čita i radoznala je za autobiografska dela".

Snežana 

Do sada je Snežana Negovanović Prokić imala 20 promocija u Srbiji, a prvi put će se 12. aprila održati velika promocija u Roterdamu. Pored svojih svakodnevih obaveza počela je da piše treću knjigu i već je ispisano tridesetak stranica. Piše na srpskom jeziku i veoma je ponosna Srpkinja, čija deca, iako odrasla u inostranstvu i tamo završila škole, pišu i govore na maternjem, jer na srpskom jeziku najbolje iskazuju svoje emocije.

(D.Vujsić)