NACIJA STARI: Austrijanci sve više pate od oboljenja mozga

Shutterstock

Građani se često obraćaju lekarima zbog glavobolje, moždanog udara, ali i Parkinsonove i Alchajmerove bolesti

BEČ - Zabrinjavajuće.
U sve starijem društvu, kao što je austrijsko, sve više ljudi ima bolesti ili poremećaje mozga. Među neurološkim bolestima najčešće su glavobolje, slede poremećaji spavanja, zatim moždani udar. Na četvrtom mestu su bolesti demencije. S obzirom na to da stanovništvo u ovom delu sveta u proseku rapidno stari, eksplozivno raste i broj bolesti koje su direktno povezane sa starenjem - šlog, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest. Za ovu poslednju i ostale bolesti demencije prognozira se da će u Evropi do 2030. godine broj slučajeva porasti za čak 37 odsto.

Negovatelji najtraženiji

Austrija ima sve više domova za stare. Potreba za negovateljima rapidno raste. U Austriji je postalo uobičajeno imati Slovakinju koja brine o dementnim starijim osobama. Procenjuje se da neuropsihijatrijske bolesti uzrokuju troškove od 16 milijardi evra godišnje na državnom nivou. To u proseku znači 1.900 evra po svakom stanovniku godišnje, uz nezaustavljivu tendenciju rasta.

Austrija je trenutno četvrta u Evropi po troškovima zbog oboljenja mozga po glavi stanovnika, iza Luksemburga, Velike Britanije i Norveške. Evropski savet za mozak 2014. godinu proglasio je Godinom mozga.

Kako smanjiti rizik

Eksperti za bolesti mozga kažu da stanovništvo treba da bude upoznato s tim kako da smanji rizik i poveća mogućnost ozdravljenja, ili barem usporavanja neuroloških bolesti. Kad je reč o moždanom udaru, javnost treba konsekventno da se informiše o tome da treba redovno da sprovodi kontrolu krvnog pritiska, da smanji prekomernu telesnu težinu i da povremeno laboratorijski kontroliše masnoću u krvi.

Promenom životnog stila (pravilna ishrana, rekreacija) i prestankom pušenja rizici se mogu smanjiti. Lekovi takođe pomažu. Dalje, aritmija srca, koja je takođe povezana sa starenjem treba da se leči jer je ona često dovodi do stvaranja krvnih ugrušaka i moždanog udara. U slučaju sumnje da je nastao moždani udar, mora se hitno reagovati. Austrija ima 35 specijalizovanih centara za lečenje moždanog udara. Ako pacijent u neki od njih bude prebačen u roku od 90 minuta, specijalisti pomoću vrhunske opreme veoma brzo mogu da postave tačnu dijagnozu i započnu terapiju efikasnim lekovima ili rastvaranjem krvnog ugruška u mozgu, koji je uzročnik većine udara. Pacijent koji na vreme stigne u centar za moždani udar ima dobre šanse da bude spasen od smrti, odnosno teških telesnih posledica.

(M. I.)

TAGOVI