CIGANI IVANOVIĆI: Sofiju Loren smo dizali na noge
Veliki povratak posle 30 godina!
Svetski priznati umetnici Cigani Ivanovići, koji žive u Parizu, nastupiće u Sava centru u Beogradu, na koncertu kojim će 8. aprila biti obeležen Svetski dan Roma.
Kako vam se čini Beograd posle toliko vremena?
- Drago mi je što sam se vratio u svoje gnezdo. Posle toliko godina ponovo ću provesti proleće u Beogradu. Plašim se da su nas ljudi zaboravili. Nismo svirali 30 godina ovde. Pevaćemo punim srcem bilo malo, bilo mnogo ljudi na našem nastupu u utorak.
Kakav ste repertoar spremili?
- Nove pesme, a od starih ćemo svirati samo „Đelem, đelem“, „Mama, mama“ i „Ševa“.
Himnu Roma i zastavu uradio je vaš otac Žarko Jovanović.
- Mislim da bi on danas bio ponosan na nas, kao i moj brat Slobodan, koga više nema. Sećam se da su mi govorili da ne smem nikad da menjam ime. Ponosan sam na to što sam Ciganin. Neki se stide toga!
Na početku vaše karijere redovan gost na vašim nastupima u Parizu bio je glumac Dragan Nikolić. Koji naši ljudi danas čine vašu publiku?
- Manje se družim s našim ljudima, danas su nam publika Rusi i Francuzi. Sedamdesetih i osamdesetih družio sam se s našim slikarima. Ne mogu da se setim njihovih imena, ali bili smo kao familija.
Svirali ste za Sofiju Loren...
- Sofija je najviše volela da joj sviramo španske ciganske pesme. Odmah bi ustala da igra. U našem repertoaru su rumunski, francuski i ruski muzički klasici. Svirali smo i nastupali za mnoga velika imena.
Kako je nastupati za vladarsku porodicu u Monaku?
- Sviramo naš standardni repertoar. Za kneževsku porodicu držali smo koncerte na dvoru u Monaku, a poslednji nastup za njih imali smo u Španiji. Zvali su nas da ih zabavljamo tokom lova.
Da li ste u Parizu nekad svirali Novaku Đokoviću?
- Nisam. Mnogo ga volim, a nisam imao prilike da ga upoznam. Bilo bi mi drago da, ako je u Beogradu, dođe na naš koncert. Samo da mu pružim ruku. Nole mi liči da je Ciganin.
Otkud vam to da ima romske krvi u sebi?
- Novak voli život, pesme, da se šali, a voli i da igra. Zato je naš.
Mnogi umetnici obrađuju pesmu vašeg oca. U čijem izvođenju vam se to najviše dopada?
- U interpretaciji Vide Pavlović. Ona je za mene bila i ostala kraljica.
Ostaćete nekoliko nedelja u Beogradu. Da li biste voleli da ovde oženite sina Alekoa?
- Aleko se još nije oženio, kao što se nije ženio ni moj pokojni brat. Ima hiljadu devojaka. Ne mogu da insistiram da se oženi nekom Beograđankom jer to zavisi od njega.
Aleko Jovanović
BEOGRAD JE NAŠ DOM
Najmlađi član sastava Aleko Jovanović ne živi sa ocem nego u Oslu, gde je organizator velikog festivala Roma. Malo lošije govori srpski:
- U Beogradu sam bio pre osam godina, kad je moja baka primala nagradu sa Šabanom Bajramovićem i Vidom Pavlović. Srbiju osećam kao svoju zemlju i volim ovde da dođem. U Srbiji smo sa svojom braćom, radujemo se, plačemo i lomimo čaše. Mnogo nam je lepše nego u Evropi.
Najveći bakšiš
DOBILI SMO 20.000 FRANAKA OD ČUVENOG SERŽA GENSBURA
Najveću napojnicu našem sagovorniku dao je kolega pevač, tekstopisac, glumac i reditelj Serž Gensbur, čija je ljubavnica bila čuvena Brižit Bardo, kojoj je poklonio legendarnu pesmu „Je t‘aime... moi non plus“ (volim te... ni ja tebe), u kojoj se uz vrlo verodostojne zvuke ženskog orgazma slavi fizička ljubav.
- Dobili smo 20.000 franaka bakšiša od njega. Dolazio je redovno da nas sluša - kaže Jovanović.
Original
OTAC TVORAC ROMSKE HIMNE
Tekst čuvene pesme „Đelem, đelem“ napisao je otac Cigana Ivanovića - Žarko Jovanović, poznat i po umetničkom imenu Jagdino, što u prevodu znači „vatreni“. Numera je nastala na Radio Beogradu 1949. godine i govori o poniženjima koja su Romi pretrpeli tokom Drugog svetskog rata. Originalni naziv joj je bio „Opre Roma“ (dižite se, Romi).