BEOGRAD - Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas odrzao je konferenciju za novinare povodom razgovora u policiji koji je danas obavljen sa bivšim gradskim menadžerom Beograda, Aleksandrom Bijelićem i takođe bivšim direktorom Agencije za investicije, Markom Blagojevićem, zbog sumnji da je prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra budžet grada Beograda oštećen za 6 miliona evra.
Predsednik DS stao je u odbranu svojih saradnika i još jednom ponovio kako vlast sprovodi progon političkih neistomišljenika. I, nije sporno da predsednik jedne stranke brani svoje saradnike. Čak je i normalno. I ako su krivi, ljudski je da predsednik stranke kaže "Dok se ne dokaže da li su krivi ja ih podržavam i stranka će im dati svu pravnu pomoć".
Ali, Đilas ne govori o tome i ne govori na takav način. Ima nekoliko, novinarima vrlo interesantnih detalja i naša obaveza je da ih čitaocima prezentujemo i pokušamo da ih bliže objasnimo.
Naime. Đilas, naizgled, nije rekao ništa novo, a zapravo jeste, a ako prećutimo to što je lider demokrata izgovorio, napravićemo opasan presedan. Prvo što je lider DS izgovorio jeste "Siguran sam da niko iz mog tima nije prekršio zakon". Odakle Đilasu uporište za ovakvu samouverenost? Njegov tim u gradu Beogradu nije činilo dvoje ili troje ljudi, već desetine, ako ne i stotine onih koje je direktno imenovao i predložio, bilo kao gradonačelnik, bilo kao predsednik Gradskog odbora DS. Čime ih je kontrolisao? Na koji način? Da li ih je pratio 24 časa dnevno? Pa i da jeste, da li je sam Đilas apsolutni pravni ekspert, Bog Pravde, koji ima apsolutna saznanja kada se krši zakon, a kada ne? Ne može čovek, da se izrazimo narodski, ni za sopstvenu decu da garantuje, a kamoli jedan čovek za stotine svojih zaposlenih. Ipak, eto Đilas izgleda može.
Naravno da ne može i u tome i jeste trik. Đilas kao predsednik jedne opozicione stranke, koja je ne tako davno imala svu vlast u zemlji, od predsednika države, preko vlade i grada Beograda, do većine predsednika opština, igra na emocije i kartu poštenja, jer ako on kaze da je neko nevin, a taj neko zvrši u zatvoru, onda je to pokitički progon. Jer, Đilas garantuje da je taj neko sve radio po zakonu!
A, čime garantuje? Pa ničim. Samo kaže i to mora da se prihvati kao apsolutna istina. Ako ako ne prihvatimo da je istina, onda je vlast ta koja progoni, a mediji koji govore istinu, zapravo su lažovi. Jer tako Đilas kaže i garantuje svojom rečju.
A da nam Đilas garantuje, na primer, Bijelićevim džipom, pa ako se dokaze da je ipak neko kršio zakon, neko iz njegovog poštenog tima, da onda taj džip prodamo i novac poklonimo u humanitarne svrhe?! To bi bilo pošteno.
Ako se utvrdi da je Đilas taj koji zatvorenih očiju garantuje za stotine svojih saradnika i ako se ispostavi da je u pravu, onda je fer da ukinemo državu i zakone i da Đilas bude zakon. To je pošteno.
Ali, plašimo se da Đilas neće pristati da da Bijelićev džip u garanciju za opkladu. Jer, Đilas zna da ne govori radi istine, već radi atmosfere u kojoj će se svi oni iz njegovog tima koji su kršili zakon predstaviti kao žrtve, a Đilas na osnovu toga moći da optužuje i govori kako je, eto, ova vlast nepravedna i sprovodi hajku. Zatim, Đilas danas kaže da je nemoguće prekršiti zakon jer je novac dala EBRD. I to je važno. Đilas se sakriva iza Evrope, u kojoj se, uz sve uvažavanje, takođe ponekad krše zakoni. Krše se u celom svetu, pa i u Evropskoj Uniji. Zato se i Evropa bori protiv kriminala. Ali, zna to i Đilas i nije poenta u tome. Poenta je da Đilas hoće da nam poruči: "Ako ne verujete meni morate Evropi da verujete, jer se i vi zalažete za Evropu".
Đilas zapravo potcenjuje ceo narod time što svima poručuje da su glupi. Pa predsednice DS, mi jesmo za Evropu i jesmo za saradnju sa EBRD, ali kakve veze to ima sa sumnjom da je neko ukrao naše ili evropske ili bilo čije pare?! I eto, ako su ovo evropske pare, ali nam to nećete podvaliti kao priču, ali eto ako su ovo evropske pare, da li onda dozvoljavate da su na kupovini kontejnera pokradene srpske pare?
Ili je i to nemoguće kako tvrdite? O čemu je zapravo reč? O tome da Đilas pokušava da napravi žrtvu od sebe i svojih saradnika i da sve predstavi kao hajku vlasti na opoziciju i da se pri tom sakrije iza Evrope. Pa gospodine Đilas, niko ne garantuje da su vaši saradnici krali, to će da utvrdi istraga, ali ako je neko ipak krao nije to činio kao opozicija, nego kao apsolutna vlast! I nije ovo nikakva hajka na opoziciju, nego istraga koja obuhvata ljude koji su bili apsolutna vlast. E, to je suština.
I, još nešto za kraj, ali ne i najmanje bitno... Kad su neki drugi članovi DS sumnjičeni za određena krivična dela, poput Dragina, ili Dulića, Đilas nije govorio da je siguran da nisu kršili zakon, nego je najčešće govorio da veruje da su radili po zakonu, a da će istraga utvrditi istinu.
Ali, kad se došlo do grada Beograda, koji je Đilas direktno vodio godinama, promenila se i svest pa je postao siguran. Otkuda ta iznenadna uverenost?!
Da li je Dragan Đilas doživeo nekakvo proviđenje, ili je ipak bliže tome da se ovde radi o onoj lepoj, staroj vojvođanskoj poslovici koja kaže "Ne laje kera radi sela, nego radi sebe".
(Z. Jovanović)