BEOGRAD - Penzioneri su bankarima postali omiljeni klijenti, jer najrevnosnije otplaćuju svoje obaveze, zbog čega se sve više banaka specijalizuje usluge za najstarije.
I dok su se banke ranijih godina otimale o mlađe klijente, zbog njihovog sve većeg kašnjenja u otplati uzetih zajmova, okrenuli su se penzionerima, jer oni primaju redovno svoje penzije i uvek na vreme izmiruju svoje obaveze.
Tako se sada najstarijim građanima nude pozajmice i do pola miliona dinara, a ranije je to bilo do 200.000 dinara. Takođe su i rokovi otplate duplirani i kreću se maksimalno do 48 meseci.
Banke penzionerima odobravaju gotovinske kredite po kamatama od 18,9 do 23,7 odsto na godišnjem nivou. Takođe, penzioneri mogu da koriste dozvoljeni minus u iznosu od jedne do dve penzije, kao i kreditne kartice. Ranije su banke ograničavale korišćenje usluga najstarijim građanima do 65 godina, a sada je ta granica pomerena na 70 godina.
Penzioneri PIO fonda, ali i oni koji primaju strane penzije, mogu da koriste gotovinske i potrošačke kredite i bez otvaranja tekućeg računa u banci u kojoj žele da se zaduže.
Zainteresovani do kredita stižu veoma lako i brzo, a od dokumenata im je potrebna samo lična karta i tri poslednja mesečna penziona čeka. Banke nude i poklone, kao na primer, životno osiguranje tokom perioda otplate.
"Ukoliko penzioner, podigne gotovinski kredit od 100.000 dinara sa rokom otplate na 48 meseci, mesečna rata iznosila bi 3.016 dinara. Za jednokratnu naknadu obrade kredita trebalo bi da plati 2.000 dinara a za ostale troškove 346 dinara. Kamata je 23,25 procenata", navode u NLB banci.
Banke najčešće odobravaju zajmove građanima do 70 godine života, ali ima i onih kojima ova granica nije prepreka za odobravanja pozajmice. U zemljama EU građani mogu da otplaćuju kredit iako su stariji od 80 godina.
"Poznato je da su penzioneri najuredniji u otplati svih usluga „Infostana“, električne energije do kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa. Banke su zadovoljne takvim klijentima i rado im odobravaju zajmove. Uz to penzioneri se uvek zadužuju promišljeno, odnosno samo u krajnjoj nuždi i u iznosi za koji znaju da će moći da vrate", kaže Veroljub Dugalić,generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
(Večernje novosti)