U studiji, objavljenoj u časopisu "Molecular Psychiatry", francuski naučnici navode da mozak zapravo ne razlikuje čokoladnu tortu od kokaina.
Rezultati istraživanja ukazuju na potrebu boljeg sagledavanja uzroka kompulsivnog ponašanja gojaznih osoba.
"Zašto smo u stanju da ustanemo noću da bismo pojeli kockicu čokolade, ali se nikada ne budimo zbog šargarepe? Hrana je biološka potreba, ali obroke najčešće doživljavamo kao zadovoljstvo, a upravo nas taj osećaj tera da posežemo za hranom", objašnjavaju francuski naučnici.
"Ponekad to postaje opasno: svake godine 2,8 miliona ljudi u svetu umre od posledica gojaznosti", ističu oni, navodeći kao glavni uzrok disbalans između unetih i potrošenih kalorija.
Ova patologija je, takođe, rezultat hemijskog procesa u mozgu. Šećer i masnoće su izvor energije za organizam, ali je mozgu, za funkcionisanje, potrebna samo glukoza.
Testirali su miševe kojima su direktno u mozak ubrizgali trigliceride da bi potom posmatrali promene u njihovom ponašanju. Miševi su delovali sito i bili su manje motivisani da aktiviraju polugu kako bi dobili neku poslasticu. Njihova ishrana je bila uravnotežena - jeli su kako namirnice bogate masnoćama tako i jednostavniju hranu.
Ponašanje miševa kojima je pomenuti enzim bio genetski eliminisan, bilo je obrnuto. Kod njih trigliceridi nisu bili razgrađivani u mozgu, te su oni pokazivali daleko veću motivaciju da dođu do poslastice i češće posezali za namirnicama bogatim masnoćama.
Što je izlaganje trigliceridama bilo duže, to su miševi bili više lenji i halapljiviji.
Tako hrana bogata masnoćama gojaznima postaje nagrada baš kao i teške droge za narkomane.
"Naši rezultati po prvi put pokazuju da trigliceridi mogu da deluju poput teških droga na mozak, po sistemu ''nagrađivanja'', kontrolišući hedonističku komponentu ishrane", zaključili su stručnjaci CNRS-a.