BEČ - Tonu sve dublje.
Svođenje bilansa banke Hipo (Hypo Alpe-Adria Group) za 2013. godinu još je jedna loša vest za Republiku Austriju, vlasnika banke. Bankarski koncern je lane napravio gubitak od oko 1,85 milijardi evra. Neke Hipo banke su poslovale pozitivno, a one koje to nisu napravile su, pojedinačno gledano, ukupan gubitak od 2,75 milijardi evra.
Aleksander Piker (Alexander Picker), predsednik poslovodnog odbora Hipa, na konferenciji za novinare pred uskršnje praznike priznao je da su prošlogodišnji gubici banke veći od očekivanih, jer „u podrumu je nađeno više leševa nego što se očekivalo“, kako se slikovito izrazio. Hipo je prošle godine u Italiji imao dodatne probleme, jer je morao da obešteti hiljade klijenata zbog nepravilno obračunatih kamata.
- U republikama nekadašnje Jugoslavije Hipo je 2013. poslovao solidno - izjavio je Nikola Donig, aktuelni portparol koncerna. Hipo banka je u Federaciji BiH i Sloveniji blizu pozitivnog poslovanja, dok u Srbiji posluje veoma dobro - naglašava Donig.
„Otpadno preduzeće“
Ovo je poslednji bilans Hipa kao banke jer se, po planu, od septembra 2014. pretvara u „preduzeće za razgradnju“, koje neće imati bankarsku licencu i preuzeće balast bankarske grupacije koja se od početka devedesetih do krize 2008. nenormalno brzo i neoprezno širila na italijansko tržište, kao i po republikama nekadašnje Jugoslavije, u prvom redu Hrvatskoj i BiH.
U Austriji je Hipo uvek imao oko 100.000 klijenata, a posle samo decenije i po imao je u južnom komšiluku 1,2 miliona klijenata. Portparol Hipa potvrđuje da je banka u vreme ekspanzije očigledno bila „u velikom raskoraku između želja i mogućnosti“. Sad je stanje drugačije. Hipo je sve manji. Ukupan bilans mu je prošle godine pao - sa 33,8 milijardi evra krajem 2012. na 26,2 milijarde krajem 2013. Od toga je otprilike odnos 2:1 između problematičnih delova i zdravih delova delujućih banaka ćerki.
Velik teret
- Problematične delove, 17,7 milijardi evra, preuzeće austrijsko državno „preduzeće za razgradnju“. U njega ulaze potraživanja s Balkana i ceo italijanski Hipo. Tu će biti i više milijardi (relativno) sigurnih sredstava. Kad se ona odbiju, dolazi se do otprilike osam milijardi evra zaista problematičnih potraživanja banke - potvrđuje nam Donig.
Šef Hipa Piker ponovio je u četvrtak procenu da će barem polovina od ovih osam milijardi evra na kraju biti naplaćena. Prema tome, teret Hipa će za državu Austriju biti (do) četiri milijarde evra.
Dosad je država već pomogla Hipu sa pet milijardi evra, što direktno kapitala, što garancija. Poslovodni odbor banke potvrđuje da je „svoju vlasnicu (Republiku Austriju) već informisao da će ove godine biti potrebno 1,43 milijarde evra - od čega je 750 miliona već uplaćeno u aprilu“.
Balkanske ćerke
RASPRODAJA DO KRAJA 2014. GODINE
Hipove ćerke na Balkanu, oslobođene starog balasta, imaju bilansnu sumu (vrednost plasiranih sredstava i imovine) od 8,5 milijardi evra. Ove banke moraju da se prodaju do kraja 2014. Tako je Austriji propisala Evropska unija u nalogu za restrukturiranje ove bankarske grupacije.
Za Hipo banke u republikama nekadašnje Jugoslavije, u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH (posebna banka u Federaciji, posebna u Republici Srpskoj), Srbiji i Crnoj Gori sigurno će biti interesenata.
One su oslobođene starih problema, pa je udeo nenaplativih kredita u njima sada manji od opšteg bankarskog proseka u ovom delu sveta. Međutim, ova godina nije najbolje vreme za prodaju banaka. Pitanje je da li će Austrija za Hipove balkanske banke dobiti više od pola milijarde evra.