Gabrijele Hajniš Hosek je povlačenjem uredbe kojom je trebalo da se u školstvu uštedi 57 miliona evra samo dobila na vremenu, ali problem nije rešen
BEČ - Poruka vlade je jasna.
Austrijska savezna vlada nije mogla mirno da praznuje Uskrs ove godine. Suočena sa protestom nastavnika, roditelja učenika i kolega iz vlastite partije, uključujući neke savezne poslanike iz redova Socijaldemokratske partije (SPÖ), socijaldemokratska ministarka obrazovanja Gabrijele Hajniš Hosek (Gabriele Heinisch Hosek) povukla je uredbe kojima je želela da u školstvu ove godine uštedi 57 miliona evra - a 2015. još 60 miliona evra.
Hosekova je ovim potezom dobila na vremenu, ali nije rešila suštinu problema jer ministarka jednostavno mora da skreše troškove u obrazovnom sistemu. Poruka vlade je jasna.
Sastanak za sastankom
Hosekova sada mora da traži nove načine smanjivanja budžetskih izdataka u svom resoru. - Ovaj iznos ćemo da uštedimo, a rok za to je kraj godine, kada budžet bude konačno definisan - kažu u ministarstvu obrazovanja.
Kako će se uštedeti zadata suma u školstvu, pitanje je na koje u ministarstvu još nemaju odgovor. Ministarka traži „alternativna rešenja“. Samo tokom ove nedelje će zato imati pet sastanaka na visokom nivou, sa pokrajinskim ministrima školstva, sa predsednicima prosvetnih inpektorata austrijskih pokrajina, kao i sa vođama sindikata prosvetnih radnika.
Procenjuje se da savezna ministarka ne može da računa na veću kooperativnost u pokrajinama. Austrijske pokrajine bi možda i htele da preuzmu veći deo troškova nastavnika, ali pod uslovom da dobiju ustavnu nadležnost za nastavnike svih škola u svojoj pokrajini. Ovakvo rešenje nije po volji ni kancelaru, ni ministarki obrazovanja, niti ministru finansija. Ako bi pokrajine imale potpunu nadležnost nad postavljanjem i plaćanjem nastavnika, onda bi verovatno partijska pripadnost u dobijanju posla ponovo bila važan faktor.
Lopta prebačena pokrajinama
U debatu se uključio i savezni kancelar Verner Fajman (Werner Faymanan), partijski kolega ministarke Hajniš Hosek. Fajman je u intervjuu bečkom Kuriru (Kurier) rekao da je svestan važnosti obrazovanja, ali da to nije „besplatna ulaznica“ za neefikasnu upravu u školstvu. Kancelar je podsetio da je Austrija treća po visini izdataka za školstvo od svih članica OECD (34 razvijene zemlje sveta), „ali sigurno nije treća i po rezultatima.“ Fajman očekuje da pokrajine same daju predloge na koji način štedeti u školstvu, a postizati bolje rezultate od dosadašnjih. Detaljni pogled u strukturu troškova pokazuje da troškovi uprave ne čine veliki udeo u ukupnim budžetskim sredstvima namenjenim obrazovanju.
Od ukupno 8,06 milijardi evra za obrazovanje, 6,85 milijardi (85%) odlazi na škole i nastavno osoblje. U ovoj je svoti i 6,5 milijardi evra koje federacija daje pokrajinama za osnovno, obavezno školstvo. Preostaje, dakle, nešto više od 1,2 milijarde evra ostalih troškova. Njihovu dobru polovinu (620 miliona evra) čine fiksni troškovi infrastrukture, izgradnje i održavanja škola. Još 186 miliona evra namenjeno je za obrazovanje nastavnika na pedagoškim akademijama. Prema tome, 95 odsto obrazovnog budžeta čine fiksni, nefleksibilni troškovi.
Upravni troškovi, na kojima bi moglo da se štedi, čine manje od 184 miliona evra - odnosno nepunih 2,3 odsto obrazovnog budžeta. Od njih nešto više od 74 miliona evra dolazi iz federalnih, a 109 miliona evra iz pokrajinskih izvora. Ukratko, mnogi sumnjaju da je tu veliki potencijal za budžetsku uštedu. Ministarki Hajniš Hosek neće biti lako da do kraja godine reši jednačinu koja stoji pred njom.