Metla pored koje su odloženi pegla, i daska za peglanje i još neke razbacane sitnice koje ima svako domaćinstvo. Na prvi pogled reklo bi se poetski nastrojen fotograf, sasvim pristojnog talenta. Zapravo, reč je o fotografijama koje je snimio Josip Broz Tito, bilo tokom putovanja, bilo u jednom od svojih domova.
Fotografija mu je bila strast, beležio je i svoju intimu. Portret Jovanke na selu, kako u raskošnom kaputu i šubari sa leopardovim dezenom udubljeno čita dok sedi, nesvesna da je neko slika i da će jednom te fotografije ugledati svetlost dana u muzejskom kontekstu, jedan je od Brozovih romantičnijih snmaka. Ima još Jovankinih fotografija, ali ova, kojoj bi mesto bilo u porodičnom albumu da Tito nije bio ono što jese, najindikativnija je od svih.
Pre četiri godine, u Arhivu Josipa Broza, prilikom preseljenja, u jednoj kutiji pronađeno je više od 600 do tada nepoznatih Titovih fotografija. Deo je pokazan na izložbi u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, u čijem su vlasništvu.
Sada, kustos Želimir Koščević, inače vlasnik samoborske galerije Lang, dovodi ove fotografije u Hrvatsku i izložiće ih u muzeju Staro selo u Kumrovcu. Otvaranje je predviđeno za dan pre Titovog rođendana, 24. maja.
To će biti prvi put da se fotografije koje je snimao Tito izlažu u Hrvatskoj, a mnoge od njih i prvi put uopšte. Naime, Želimir Koščević imao je drugačiji, specifičan pristup temi.
"U Beogradu su za izložbu više birali fotografije koje su dokumentaristički važne, ja sam birao one koje su kvalitetnije u umetničkom kontekstu", navodi.
"Kao i svaki amater, jako je varirao u kvalitetu, ima tu svega. Srećom, u beogradskom muzeju dali su mi odrešene ruke pa sam mogao da odaberem šta sam želeo. Ako pogledate neke fotografije one su gotovo na nivou jednog Mladena Grčevića ili Vesovića", kaže Koščević.
Josip Broz nije voleo da se fotografiše, među retkim fotografima koji su mu imali pristup bili su Milan Pavić i Nikola Vučemilović. Tim je veće iznenađenje serija njegovih autoporteta, snimljena na Brionima. Ljude je u stvari ređe portetisao. Izuzeci su Jovanka i Bela i Miroslav Krleža.
Također, ljude je snimao na masovnim okupljanjima; njihova lica su ozarena i uz sav detektivski napor, i povećanja, ni u desetom redu na grupnim fotografijama, nije moguće pronaći namršteno lice. Vidljiv je samo ponos što ih Tito snima. Snimao je i životinje, na primer svoje pudlice kako na naduvanom dušeku plutaju morem...
Imao je najbolje aparate toga doba - Nikon, Praktica i Haselblad. Gotovo da je nemoguće naći imalo nezvaničnu fotografiju na kojoj Tito nema fotoaparat oko vrata, naročito ako se išlo u daleke, egzotične krajeve. Međutim, tek ove pronađene fotografije preciznije otkrivaju šta ga je privlačilo s druge strane kamere.
Svoje snimke Broz je često razvijao sam ili uz malu pomoć prijatelja Ive Eterovića.
"Zanimalo me u kojim je dimenzijama razvijao fotografije, ispostavilo se da je reč o 8 puta 12, 12 puta 18, 18 puta 24 cm, i tako ću ih razviti i za izložbu. Inače, ove fotografije prikazuju jednu sasvim drugu, nežniju Titovu stranu nego što smo navikli. Kad se gledaju prizori, kao da je neka druga osoba", kaže kustos.
Fotografije je nemoguće zapravo sagledati objektivno, one su pre svega važni dokumenti vremena, otkrivaju gde je i kako Tito provodio slobodno vreme, pokazuju njegovu privatnu stranu koju nije nametala propaganda. Indikativno je i koji su ga detalji privlačili. Tako je u svojim vilama beležio sasvim obične, svakodnevne poslove, uobičajeno održavanje vrta i terase, često je snimao i sobarice.
On lično nekih većih umetničkih ambicija nije imao, iako je sudelovao na nekoliko grupnih fotografskih izložbi, uvek uz napomenu da nije u službenoj konkurenciji. Ali, njegove se tri fotografije, treba reći, nalaze u fundusu njujorškog Muzeja moderne umetnosti, MoMA-i.
(Jutarnji.hr, Foto: Muzej istorije Jugoslavije)