RUSIJA - Povodom odluke Crne Gore da se pridruži sankcijama protiv Rusije, ruski mediji pišu da Moskva razmatra odgovor imajući u vidu da značajan deo BDP Crne Gore čine ruske investicije i potrošnja ruskih turista koji čine trećinu svih inostranih gostiju.
Taj odgovor bi, kako se navodi, mogao da uključi ukidanje bezviznog režima i trgovinskih olakšica.
Uprkos viševekovnom prijateljstvu sa ruskim narodom i većinskom protivljenju građana Crne Gore stupanju u NATO, rukovodstvo u Podgorici pridružilo se sankcijama SAD i EU protiv Moskve, istakavši visoko kandidaturu za članstvo u Severnoatlantskoj vojnoj alijansi, naveo je moskovski vladin dnevni list "Rosiskaja gazeta",
Prema pisanju ovog lista, Rusi su tajno istisnuti iz svih sfera života u Crnoj Gori, iako su u poslednjih nekoliko godina ruski građani uložili u nju oko dve milijarde evra i tako joj pomogli da postane poželjna za investitore.
“Ðukanovićeva vlada marljivo ''čisti'' zemlju od ruskog uticaja. Kada je ruskom menadžmentu u Nikšiću zaprećeno fizičkim nasiljem, policija odbila da odgovori na pretnje” tvrdi moskovski list.
U tekstu je navedeno da je kompanija koja je uložila više desetina miliona evra u modernizaciju železare u Nikšiću bila prinuđena da hitno napusti Crnu Goru, dok je vlada prodala preduzeće engleskom kupcu. Prošlog leta vlasti su konfiskovale i potom oglasile prodaju Kombinata aluminijuma u Podgorici čiji je vlasnik bio Oleg Deripaska, istaknuto je u tekstu.
“Crnogorski političari imaju kratko pamćenje”, izjavio je ruski ambasador u Podgorici Andrej Nesterenko, navodeći da su 2005. godine crnogorski zvaničnici bukvalno molili Ruse da podrže investicije u Crnoj Gori, govoreći da su Rusi braća, a da ih sada izbacuju.
U tekstu se tvrdi da policija ne istražuje sve češće slučajeve pljačkanja ruskih kuća, dok su Rusi masovno postali žrtve u prevarama u poslu sa nekretninama.
Eventualno ukidanje bezviznog režima Rusije sa Crnom Gorom moglo bi značajno da utiče na obim turizma, a promena uslova uvoza vina iz Crne Gore u Rusiju takođe bi imala značajne posledice po crnogorsku privredu, budući da 90 odsto izvoza ide u Rusiju.
Prema rečima spoljnopolitičkog eksperta Maksima Kiseljeva i autora izveštaja “Montenegro, cena evropskih integracija” većina stanovništva Crne Gore orijentisana je “proruski”, a politika premijera Mila Ðukanovića izaziva sve veće nezadovoljstvo naroda.
On je zaključio da “Rusija mora da brani svoje interese i imovinu svojih građana na Balkanu”.
"Imajući u vidu nameru održavanja referenduma o nezavisnosti Krima i reakcije celokupne međunarodne zajednice, uključujući Evropsku uniju EU, Ujedinjenje nacije UN i G7, Crna Gora ističe zabrinutost zbog najave promene statusa Krima i poziva na uzdržavanje od jednostranih poteza koji samo mogu doprineti daljoj eskalaciji krize i podizanju tenzija, što može dodatno da pogorša ekonomske prilike i uspori oporavak ekonomije”, naglasili sui z MVPEI.