BEOGRAD - Posle katastrofalnih poraza stare i nove Demokratske stranke na nedavnim izborima, pomislilo bi se da je politička strast pojedinih medija ka Đilasu ili Tadiću nestala ili bar splasnula; ispostavilo se da prva ljubav zaborava nema i da nešto što se zove RTS i Danas još žale za vremenima kad su Drvosek i Boris uređivali medije pod sloganom „Vaše pravo da obožavate DS“, pišu e novine.
Postaje makar komično koliko se uredništvo Javnog servisa zvanog RTS trudi da nas uveri kako je idilično bilo živeti u državi kojom su rukovodili Tadić ili Đilas, izaberite sami; svejedno da li su u pitanju poplave ili situacija u Ukrajini ili politički život – gosti su zabrinuti, tužni i vanredno kritični: paravojni ruski specijalac Miroslav Lazanski; stručnjak za sve, a uglavnom za ništa Jovo Bakić; starešina Zveri Boško Obradović; četnoliki Radoš Bajić; Đilasov partner – Zoran Živković iz Nove stranke. Ima ih još, ali ko sve to da gleda; već viđeno za vreme Tadićeve vladavine kad su zemljom tekli med i mleko, i kad poplava nije bilo i kad nikakvih problema Srbija imala nije.
E-novina pišu da su se dve DS-frakcije udružile oko zajedničke teze da preko Javnog servisa urušavaju buduću Vladu, oslanjajući se na svoje proverene kadrove koji ne samo da nisu smenjeni, već su ohrabreni da nastave kao da se ništa u Srbiji nije dogodilo poslednje dve godine; svaki pokušaj da se promeni RTS-rukovodstvo ima se smatrati napadom na „nezavisne medije“, o čemu ovih nedelja bruje ambasade SAD, Nemačke, Velike Britanije ili Francuske, gde RTS-izaslanici dolaze da se žale na „teške i neljudske uslove“ rada pod novim srbijanskim režimom.
Poruka „Dajte nam pare da se borimo protiv državne cenzure“ odjekuje i prostorima „Danasa“ sve uz jadikovke da se ovako nešto nije dešavalo za vreme „slobodarske vlasti Borisa Tadića“.
Na svom sajtu, RTS s ds-ponosom objavljuje: „Radiodifuzna ustanova Radio-televizija Srbije ima zadatak da informiše, obrazuje i zabavi, ali predstavlja i instituciju koja ima posebnu ulogu u društvenom, kulturnom i političkom životu Srbije. Negujući vrednosti demokratskog društva, oslobođen uticaja političke pristrasnosti, RTS kao javni servis doprinosi boljem kvalitetu života svakog pojedinca i društva u celini“.
Rukovodstvo RTS, izabrano još u vreme neupitnog tadićizma, svoj kredo da je „oslobođen uticaja političke pristrasnosti“ odbija da vezuje za višegodišnju medijsku torturu u kojoj nije bilo mogućno kritikovati DS čak ni aluzijom. Hipnotisani Borisovom vladavinom, ljudi sa RTS-servisa bili su gospodari ds-istine, do one mere kad se nije smelo pomenuti da se, recimo, usred Beograda, dešava nezapamćena seča platana; izvesni „Beogradski program“, razume se, to nije smatrao bitnim da bi o tome obavestio svoje gledaoce. A o tome nešto pitati Đilasa – svašta!
Danas se ispostavlja da su emisije Olivere Jovićević („Upitnik“) ili Olivere Kovačević („Da možda ne“) pogodno tle da se ds-filozofija nastavi, kao da se ništa nije desilo, kao da je Tadić još uvek predsednik države, a Drvosek Đilas gradonačelnik Beograda. Kritičnost koju je RTS otkrio tek nakon što je DS otišao s vlasti, jeste fenomen posebnog kova; da se o poplavama u Srbiji pre dve-tri godine govorilo kao što se govori ovih dana, oštro i beskompromisno i zajedljivo i opoziciono – niko ni reč ne bi zamerio; ali, kad je Tadić bio na vlasti, poplave su bile zezanje, predsednik se brinuo o kokoškama koje su doživele emocionalni šok, a danas se o izlivu reka govori kao fenomenu koji se desio po prvi put u proleće 2014. godine.
Hoće da se kaže: bilo je časno živeti pod Tadićem i Drvosekom i Dodikom.
Hipnotisani Borisovom vladavinom, ljudi sa RTS-servisa bili su gospodari ds-istine, do one mere kad se nije smelo pomenuti da se, recimo, usred Beograda, dešava nezapamćena seča platana; izvesni „Beogradski program“, razume se, to nije smatrao bitnim da bi o tome obavestio svoje gledaoce. A o tome nešto pitati Đilasa – svašta!
(E-novine)