ČAČAK - Polaganjem cveća i venaca danas su u Čačku predstavnici Vlade RS, Ministarstva odbrane , Vojske Srbije, čačanske lokalne samouprave, Moravičkog okruga, organizacija za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova i brojni građani obeležili 85. godišnjicu smrti Vojvode Stepe Stepanovića.
Ceremoniji, koja je počela intoniranjem državne himne prisustvovao je i načelnik generalštaba Vojske Srbije , general Ljubiša Diković.
"Postoje ljudi koji su besmrtni, čije ideje i dela ostaju zlatnim slovima upisani u našoj i svetskoj istoriji, zauvek prisutni u svesti potoomaka koje zub vremena ne nagriza, a jedan od njih je i Stepa Stepanović", poručio je on.
Prema njegovim rečima, ovaj veliki vojskovođa je sve svoje duhovne, moralne i fizičke sposobnosti ugradio u slobodu i čast svog naroda. Od 1874. godine kada je obukao uniformu pa do 1919. kada se povukao iz službe postojano je išao trnovitom, ali večnom slavom ovenčanim stazama srpske vojske, istakao je Diković.
On je, takođe, podsetio na sve ratove u kojima je Stepa učestvovao počev od onog protiv Turaka pa do Prvog svetskog rata, naglasivši da je on jedan od najvećih vojskovođa koje je Srbija imala.
"Vojvoda se od ovozemaljskog života oprostio sa dve reči - polazite napred i mi te reči treba da imamo na umu kao nikada pre. Moramo svi zajedno sabrati naše snage, vrlinom nadvisiti i ispraviti naše mane, sigurnim koracima krenuti napred u cilju prosperiteta naše Srbije i dobrobiti građana ", istakao je Diković.
Inače, Stepan Stepa Stepanović svojim vojnim dostignućima je zadužio čitav srpski narod, i Čačane, u čijem gradu je proveo poslednje dane svog života. Rođen je u Kumodražu kraj Beograda, učestovao je u svim oslobodilačkim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. Zbog svojih sposobnosti stalno je napredovao u službi, a u dva navrata je bio i ministar vojni.
U Prvom balkanskom ratu, nakon pobeda nad Turcima na srpskim frontovima, pomogao je Bugarima u opsadi Jedrena, a sablja turskog komandanta grada, Šukri-paše, predata Stepi, čuva se u Narodnom muzeju u Čačku. U Velikom (Prvom svetskom) ratu komandovao je Drugom srpskom armijom, i izvojevao je veličanstvenu pobedu nad Austrougarima na Ceru avgusta 1914. godine, i tako centralnim silama naneo prvi poraz u ovom sukobu. Taj poduhvat doneo mu je čin vojvode, a kasnije je sa našim snagama učestvovao u u drugim dejstvima, Kolubarskoj bici, povlačenju preko Albanije, i proboju Solunskog fronta.
Njegova armija oslobodila je Sarajevo novembra 1918. godine, u gradu mu je priređen veličanstven doček, a za boravak mu je određen dvorac turskih vezira i austro-ugarskih guvernera, što je on odbio, i za sebe odabrao prostorije u pomoćnoj zgradi. Docnije je poneo zvanje počasnog građanina najvećeg grada Bosne i Hercegovine, a deputati Sarajeva priznanje su mu uručili u Čačku.
Vojvoda se nakon penzionisanja naselio u Čačku, gde je na početku ulice danas nazvane po njemu, njegov tast imao kuću. Ostao je upamćen po skromnosti, koja ga je krasila i za vreme aktivne službe, i bio je veoma omiljen kod svojih sugrađana.Tako je jednom prilikom vratio kurira koji mu je doneo penziju, jer je smatrao da je ona previsoka i da treba da se smanji. „Mangupi! Hoće da upropaste državu! Vraćaj pare momče! Neka bar prepolove, šta bih s tolikim parama“, rekao je tada vojvoda.
Preminuo je 27. aprila 1929. godine, a na samrti je izustio „Polazite napred“. Njegova smrt ražalostila je celu zemlju, a sahrani u Čačku prisustvovali su kralj Aleksandar Karađorđević, patrijarh srpski Dimitrije, vojvodini saborci, i predstavnici stranih delegacija i političkog života Srbije, a nekrolozi su objavljeni i u svetskoj štampi.
Plato ispred pošte u Čačku krasi spomenik Vojvodi Stepi, od koga do kuće u kojoj je stanovao vodi kaldrmisana staza, sa mermernim pločama na kojima su ispisane velike vojvodine pobede. NJegov nadgrobni beleg na čačanskom groblju, oskrnavljen je 2012. godine, kada je neko sa njega odneo bronzani ukras i venac.