Ispravka nepravde

POTRAGA ZA SERVANTESOM: Umro je u Madridu siromašan, izrešetan, a njegov grob je zaboravljen!

Foto: Wikipedia
Servantes je sahranjen 1616. a godinama kasnije kapela se proširila. Istoričar zadužen za projekat Fernando Prado kaže da je u kapeli, koja je i danas skromnih dimencija, sahranjeno svega petoro ljudi uključujući Servantesa i jedno dete

MADRID - Migel de Servantes, najveći španski pisac, nije bio veliki miljenik sreće - umro je u Madridu siromašan, tela izrešetanog mecima, a njegov grob u malenoj manastirskoj crkvi je zaboravljen. Ništa se više nije čulo o ovom 16-vekovnom književniku sve do ponovnog otkrića romana o ekscentričnom Don Kihotu koji ga je spasao zaborava. Međutim, tada se više niko nije sećao gde je Servantesov grob.

Četiri veka kasnije, Španija je odlučna da ispravi nepravdu nanetu ovom velikom umetniku.
Tim koji će tražiti Servantesove kosti počinje danas svoju istragu a konačni rezultati, ukoliko potrega bude uspešna, znaće se krajem godine. Procenjuje se da će ova operacija koštati 100.000 evra.

Istraga u tri faze počinje u Manastiru bosonogih trinitarijanaca u Madridu, piše AP.
Kada se Servantes preselio u špansku prestonicu 1606. godine već je objavio roman koji će promeniti špansku književnost -

"Avanture maštoglavog viteza Don Kihotea od Manče".
Iako je roman bio delimično uspešan Servantes je u Španiji ipak ostao poznatiji kao nesrećni vojnik. Bio je ranjen u bitci i godinama je bio zarobljenik u Alžiru. Turski pirati su ga uhvatili kada se vraćao u Španiji posle učesća u ratu protiv Otomanskog carstva.

Trinitarijanci su uspeli da izdejstvuju njegovu slobodu i plate otkup koji je uništio Servantesovu porodicu, a sam Servantes je zbog toga morao da radi kao potrčko za manastir.
Živeo je u uskim ulicama kvarta danas poznatog kao Bario de las Letras (Književni kvart) u kome su živeli i radili umetnici i prevaranti. Drugi velikani zlatnog doba španske književnosti - Lope de Vega, Fransisko de Kuevedo i Luis de Gongora su ga ignorisali.

Servantes je sahranjen 1616. a godinama kasnije kapela se proširila. Istoričar zadužen za projekat Fernando Prado kaže da je u kapeli, koja je i danas skromnih dimencija, sahranjeno svega petoro ljudi uključujući Servantesa i jedno dete.

"Znamo da je sahranjen ovde", rekao je on. "Istorija nas uči da crkva nikada nije bacala kosti. Možda su ga preselili na drugo mesto, ispod krovova ili lukova, ali se niko ne bi usudio da baci kosti".

U prvoj fazi istrage radarom će se ispitati tlo kapele. "Tada ćemo jasno znati da li je teren menjan i to će nam dati dodatne tragove", kaže Luis Avial zadužen za upravljanje radarom. Njegov izveštaj biće spreman za mesec dana.
Potom će se istražitelji obratiti španskom forenzičkom antropologu Fransisku Etskeberiji koji je učestvovao u autopsiji koja je potvrdila samoubistvo čileanskog predsednika Salvadora Aljendea.

Forenzička identifikacija biće poslednja i, najverovatnije, najdelikatnija faza procesa pošto je moguće da će kosti, ako se pronađu, biti pomešane. Prado kaže da zbog toga što živih potomaka Servantesa nema, DNK analiza neće mnogo pomoći.
Istraga će se oslanjati i na autorove portrete i priče, uključujući i onu da je uoči smrti u vilici imao svega šest zuba.
Najočigledniji pokazatelji ipak će biti rane koje je Servantes zadobio. Pisac je 1571. tokom bitke kod Lepanta tri puta
ranjen musketom u grudi i ruku zbog čega je nekoliko meseci proveo u bolnici na Siciliji.

Iako se u tekstovima često o Servantesu govori kao o "jednorukom čoveku sa Lepanta", lekari mu nikada nisu amputirali ruku ali se on više nikada nije koristio. Ukoliko kosti budu pronađene biće vraćene crkvi.
"Biće ponovo sahranjen ovde, ali sa pločom na kojoj će biti njegovo ime i ko je on bio".