Smrt Gordane Mihailović, ćerke Draže Mihailovića, vođe četnika u Drugom svetskom ratu, mogla bi da bude prekretnica u obelodanjivanju tajni kontroverznog generala o kome istorija još nije dala konačan sud. U njenom domu u Beogradu ostala je zaostavština Draže Mihailovića, pored ostalog i originalna diploma sa Sorbone, koja je decenijama osporavana, ali i drugi dokumenti koji bi mogli da bace drugačije svetlo na istorijsku ulogu četničkog vojvode.
Kakva će biti sudbina dokumentacije, nikad neobjavljenih fotografija i raznih predmeta koji imaju veliku arhivsku vrednost, sada je neizvesno. Naime, posle smrti Gordane Mihailović, 10. februara ove godine, ispostavilo se da sve tajne i uspomene na oca koje je godinama čuvala mogu da završe u pogrešnim rukama.
Beogradski galerista Saša Klikovac tvrdi da je tetka Gordana, kako je on zove, rukom pisanim testamentom ostavila njemu svoj stan i sve dokumente koje je u njemu čuvala. On kaže da je ovu izuzetnu i čestitu ženu poznavao čitav svoj život i da ga je ona volela kao sina. Nije ni sanjao da bi ona mogla da mu ostavi sve što je čuvala o svom ocu, kao i stančić u kojem je živela. O testamentu kojim ga ona proglašava za naslednika, obavestili su ga njeni rođaci i dugogodišnja prijateljica Sonja Bresjanac. Testament je posle toga nestao. Saša Klikovac kaže da je tetka Gordanin dalji rođak Miša Živanović prisvojio njenu imovinu i sakrio testament.
„Kada je tetka Gordana umrla, pozvao me je Miša i rekao mi da treba da se vidimo jer je reč o ozbiljnoj stvari. Zatim su u moj stan došli Miša, Gordanin bratanac Vojislav Mihailović i njena prijateljica Sonja. Oni mi tada saopštavaju da sam pomenut u testamentu”, priča Saša Klikovac.
On kaže da je Živanović vodio glavnu reč, ali da mu je sumnjiva uloga Vojislava Mihailovića. U tom trenutku Klikovac još nije znao šta mu je Gordana ostavila testamentom. Narednih dana, prema njegovim rečima, Miša Živanović izbegavao je razgovor. Rekao je da je testament kod advokata i da će o tome pričati „kada joj duša ode na nebo i kada njen pepeo bude prosut u Parku sećanja”. Klikovac navodi da ga je tada pozvala druga Gordanina prijateljica Vera Pejčić i kazala mu da se priprema velika prevara i da je on jedini naslednik ćerke Draže Mihailovića.
„Gordanine prijateljice videle su testament u kome piše: ’Stan i sve što je u njemu ostavljam Saši Klikovcu’. Testament je video i advokat kod koga su zajedno otišli. Međutim, Miša sada negira da testament postoji. Kada sam mu rekao da znam da sam jedini naslednik, rekao mi je: ’O čemu vi pričate?’”, kaže Saša Klikovac.
Od toga dana, dodaje naš sagovornik, Miša Živanović stalno je u stanu i iznosi Gordanine stvari kolicima za pijacu. Saša Klikovac kaže da je veoma zabrinut za dokumentaciju koju je čuvala Dražina ćerka. Pozvao je policiju, ali mu je rečeno da oni nisu nadležni. Klikovac kaže da veruje da će do pravde stići u parnici, ali taj put je dug. Dok sud ne presudi, poslednja želja ove nesrećne žene biće samo mrtvo slovo na papiru.
„Gospođa Vera kaže da su u stanu ostala dva luksuzna kožna albuma, skrivena u ormaru s fotografijama i Dražina prepiska. Tu su bile slike s kraljevskim porodicama, dokumenti sa Sorbone i razni papiri. Tu je i Gordanina dokumentacija sa Golog otoka, kao i presuda protiv nje. Vera Pejčić kaže da su tetka Gordana i ona to zajedno prelistavale, ona se seća svakog papira i spremna je da svedoči. Znala je odavno da je sve to meni ostavljeno”, navodi Klikovac.
Sonja Bresjanac bila je sa Gordanom u američkoj ambasadi pre desetak godina, kada joj je uručen Trumanov orden. U testamentu je pisalo da se posle Gordanine smrti taj orden odmah odnese u Crkvu Ružicu. Saša Klikovac kaže da je na insistiranje Vere Pejčić ovaj deo testamenta Miša Živanović poštovao.
„Tetka Gordana je bila na Golom otoku, naterali su je da se odrekne oca. Trpela je nepravde i poniženja. Bila je rendgenolog i najplemenitije biće koje sam znao. Živela je u tuzi i čuvala sve tajne svoga oca. Komunistički mediji negirali su da je Draža Mihailović završio Sorbonu, ali originalna diploma postoji, kao i drugi nepoznati dokumenti i predmeti značajni za srpsku istoriju. Nas koji smo je voleli mnogo boli ova nepravda. Sada mi je život poremećen i više bih voleo da nisam ni saznao da je njena volja bila da ja to preuzmem, nego što sada znam da me čeka parnica da bih ispoštovao njenu tako bedno pogaženu volju”, kaže Saša Klikovac.
Drugu stranu ove priče nismo uspeli da čujemo. Miša Živanović prekinuo je vezu, odbijajući i da sasluša zbog čega smo ga zvali.
„Mislim da su ova dokumenta ugrožena zbog neprocenjive tržišne vrednosti. Zločin je to prodavati, ta dokumentacija mora da bude sačuvana za istoriju. Da je tetka Gordanina volja poštovana, ja bih sve to odneo u Crkvu Ružicu jer mislim da bi jedino tamo bilo sačuvano”, kaže na kraju Saša Klikovac.
(Politika)