AMSTERDAM - Radnička partija Holandije (PvdA) za predstojeće izbore za Evropski parlament (EP), 22. maja, kandidovala je Nejru Kalkan (30), rođenu Sarajku, koja je tokom svoje karijere radila u Komitetu za spoljne poslove Kongresa Sjedinjenih Američkih Država (SAD), i kao savetnica članice EP-a Emine Bozkurt iz oblasti građanskih prava, pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Ratni vihor Kalkan i njenu porodicu odveo je do Holandije, gde je završila srednju školu, a potom i Fakultet međunarodnog i evropskog prava na Univerzitetu u Amsterdamu. Master diploma pravnice za nju je bila dobra osnova za odlazak u Vašington, gde je radila u Komitetu za spoljne poslove američkog Kongresa. Nakon povratka iz SAD, Kalkan radi kao savetnica Radničke partije Holandije u Evropskom parlamentu.
U svojoj kandidaturi za članicu Evropskog parlamenta Kalkan je istakla kako je socijaldemokratski glas u ovom trenutku važan za jaku i socijalnu Evropu. Na pitanje da li je takva Evropa na kolenima, s obzirom na situaciju u Grčkoj, Španiji, Portugalu... i rast stranaka desnice širom Evrope, Kalkan je kazala kako je Evropa jača nego što se misli.
"U svakoj zajednici, u svakoj kući ili porodici ima jačih i slabijih članova, ali je važna zajednica, gde jači pomažu slabije. Snaga svih članova zajednice je opšti interes. Zajednička Evropa, snažna Evropa može imati važnu ulogu u svetu, pogotovo kada vidimo snagu i moć Kine, Brazila... Ne mislim da je socijalna Evropa na kolenima i neće biti ako mi to ne dozvolimo. Predviđa se čak da će socijaldemokrati biti najveći politički klub u Evropskom parlamentu", rekla je Kalkan i dodala kako se nezadovoljstvo građana i slaba ekonomska situacija koriste za rast ekstremne desnice što je ilustrovala primjerom Geerta Wildersa, lidera holandske Stranke za slobodu, koji je svojim sledbenicima "obećao manje Marokanaca".
Kalkan je rekla kako takve partije rastu na strahu i nesigurnosti, a nemaju konkretna rešenja za izazove koji stoje pred nama. Ona kaže da građani ponekad zaboravljaju da je evropska saradnja donela prosperitet i mir članicama zemalja Evropske unije.
"Dobro znamo šta se dešava i kako posledice mogu biti katastrofalne kada se ne sarađuje i kako to utiče na ekonomiju i perspektivu. Ovo može biti opomena svim građanima koji ne izlaze na izbore i koji dopuste da drugi za njih odlučuju. Da li žele Evropu sa ovakvim strankama od čijih članova zavise zakoni? Iz Evrope dolazi 70 posto zakona, zato je sada potrebno da svi sa prostora bivše Jugoslavije u Holandiji i širom Evrope izađu na izbore i daju glas pozitivnoj socijaldemokratskoj struji u Evropi. Nadam se da cu dobiti njihov glas u Holandiji, da se čuje glas nas koji smo za evropsku saradnju, a ne onih koji se tome protive", rekla je Kalkan
Kandidatkinja PvdA za EP je kazala kako će fokus njenog delovanja biti promocija zapošljavanja, ličnog i kolektivnog prosperiteta. Ona smatra kako je kriza u finansijskom sektoru destabilizovala mnogo zemalja i dovela evropske ekonomije na rub provalije, jer su vlade morale spašavati banke s milijardama evra poreskih obveznika.
Rođena Sarajka se nada da će dobiti dovoljno podrške da iskoristi svoje znanje i pridonese boljoj budućnosti Evrope, Zapadnog Balkana i BiH, ali da to naravno zavisi od glasača.
Kalkan je kazala kako se već godinama zalaže na napredak BiH na njenom putu ka Evropskoj uniji kao savetnik za pitanja o BiH u Evropskom parlamentu.
"Moj ulazak u evropski parlament kao poslanika omogućio bi da direktno učestvujem u predlaganju, delegiranju i donošenju odluka vezanih za BiH. Već u mojoj prvoj radnoj godini kao savetnik organizovali smo konferenciju u evropskom parlamentu za bosansku dijasporu iz Holandije i ostalog dela Evrope, a ciljem da čujemo njihov glas o budućnosti BiH i skrenemo pažnju na tadašnji problem dijaspore s dvojnim državljanstvom. Radim kao savetnik za socijaldemokrate, drugi najveći politički klub u Evropskom parlamentu i naša je inicijativa osnivanje neformalne grupe 'Prijatelji Bosne i Hercegovine', čija platforma prevazilazi partijska opredjeljenja, a služi i kao platforma za međunarodne i lokalne organizacije i civilno društvo u BiH. Međutim, vidimo da se status kvo u BiH ne menja. Smatram da je anganžman ljudi u BiH kao i u dijaspori neophodan na putu BiH u EU. Zalagati ću se da glas ljudi iz BiH i dijaspore bude dovoljno glasan te da se čuje u Evropskom parlamentu.Nakon kandidature za članicu Evropskog parlamenta u ime Radničke stranke za Holandiju, u BiH su se dogodile dve vrlo značajne stvari. Dogodili su se protesti koji su rezultovali smenama nekoliko kantonalnih vlada, a gorele su zgrade kantonalnih vlada i Predsedništva BiH. Kalkan smatra da je više uzroka takvim događajima.
"Godinama se očekuju reforme, a ništa se ne dešava. Ekonomsko-socijalna situacija se drastično pogoršava, a pozitivne odluke za napredak ka EU se ne donose. Ovakav status kvo ne može trajati večno, a da se ljudi ne pobune. Gledajući ljude na ulicama širom Bosne i Hercegovine koji traže bolji život i koji su u tome ujedinjeni dalo je znak evropskim liderima da se nesto mora menjati u stavu prema BiH", kazala je Kalkan.
Nakon propasti pregovora političkih lidera u slučaju provođenja presude "Sejdić-Finci", Kalkan je kazala da građani moraju shvatiti da do zastoja dolazi zbog nesprovedenih reformi i korupcije. Ona smatra kako se građani moraju udružiti i vršiti pritisak na političke lidere i zahtevati svoja prava za što hitnije pozitivne promjene. Ipak, Kalkan smatra kako to nisu jedini problemi u bh. društvu. Tu su i nesprovedene ustavne i ekonomske reforme, komplikovana struktura za preduzetništvo, nedostatak mehanizama koordinacije, kao i korupcija.
"Svi mi želimo da naša deca idu u dobre škole, da smo zaposleni, da možemo normalno živeti i razvijati se. Zbog toga socijalno-ekonomska situacija mora imati veći prioritet. Današnji političari u BiH trebaju slušati narod koji koji ih je birao. Moraju činiti više za mlade ljude, napraviti više mjesta za nove kadrove. Znam puno mladih ljudi u BiH są odličnim planovima za promene i njihov angažman bi sigurno poboljšao situaciju u BiH. Mladi ljudi su puni energije i elena koje treba koristiti kako u politici tako i u preduzetništvu. Treba im dati šansu da se pokažu", kazala je Kalkan.
Na pitanje da li uloga EU može biti aktivnija i direktnija, Kalkan odgovora da to nije pitanje, već da li način na koji se EU zalaže za BiH dovodi do željenog rezultata.
"Mislim da je pozitivno što se fokus usmerio na ekonomske reforme. Međutim, BiH ne može očekivati da će EU zauvek moliti njene političare da se slože i naprave zakone koji su potrebni BiH. Smatram da su ovo ključne godine za BiH. Da li BiH želi da ostane na rubu Evrope i njene ekonomije ili da se sama aktivno ukljući? EU mijenja ekonomski pristup zemljama Zapadnog Balkana, kako bi njihove ekonomije učinila funkcionalnijim i približila ih standardima EU. EU od zemalja u regionu zahtijeva da jačaju koordinaciju ekonomskih reformi, dok ona pruža veću finansijsku podršku kako bi one postale atraktivnije investitorima. I Evropska unija je počela na temelju ekonomske saradnje. A poslije se dograđivala", pojasnila je Kalkan.
Ona smatra kako je fokus EU u BiH predugo bio na provođenju presude u slučaju Sejdić-Finci te da se potrošilo mnogo energije dok je istovremeno BiH zaostajala s provođenjem ekonomskih i drugih reformi te s borbom protiv korupcije.
"Kada su se ljudi pobunili zbog teške socio-ekonomske situacije onda se moglo videti da prioritete treba preorijentisati. To ne znači da se treba zanemariti poštivanje osnovnih ljudskih prava. Naravno da se mora sprovesti sudska presuda bez koje BiH neće u potpunosti napredovati ka EU. Ali je važno da se gleda na BiH kao na državu u cjelini i da se radi na njenom napretku i u drugim oblastima", rekla je Kalkan.
Na pitanje da li su realna očekivanja da BiH postane punopravna članica EU 2025. godine, Kalkan je rekla da sve zavisi od brzine kojom se provode reforme.
"Optimista sam i mislim da ljudi koji se zalažu za BiH, njen prosperitet i dostojanstvo mogu zajedno doprinijeti procesu integracija BiH. Važno je vrsiti pritisak i djelovati protiv zastoja", kazala je Kalkan .