Otkrije se samo 25 odsto krađa, pa je nastala šteta neverovatnih 60 miliona evra, a kradljivci često prođu nekažnjeno
BEOGRAD - Svima zavlače ruku u džep.
Lopovi u Srbiji godišnje ukradu struju vrednu 80 miliona evra, od čega je nekažnjena krađa ili direktna šteta za Elektroprivredu Srbije čak 60 miliona evra, što je možda i najveće dugogodišnje otimanje državne imovine. Ali država zbog toga nije preterano zabrinuta, EPS otkrije samo 25 odsto krađa, a sudovi su blagonakloni prema lopovima.
Struja je roba
U uređenim državama siromašni dobijaju pomoć da plate struju, a svi ostali moraju da je plaćaju jer je struja roba kao i svaka druga. U EPS neovlašćenu potrošnju procenjuju na oko 80 miliona evra, od čega se oko 20-25 odsto otkrije i fakturiše kroz tužbe sudovima.
Na konstataciju da je 25 odsto malo, Željko Marković, v. d. direktora „EPS Snabdevanja“, kaže da procenat zavisi od toga koliko kradljivci dobro kradu. Ako se to radi magnetima, onda se oni lako sklone, a one koji još prilikom gradnje kuće naprave komplikovane strujne odvode mogu da otkriju samo specijalni timovi.
- Problem je i blaga kaznena politika. Sud ne prihvata procenu štete EPS o krađi na osnovu vladine uredbe, pa na kraju novčani iznos bude mnogo niži, a često se i tužilac nagodi s kradljivcem da plati 20-30.000 u humanitarne svrhe i ne kazni ga. Ne možemo da naredimo sudovima šta da rade, ali pokušavamo da ukažemo na razmere krađe i da treba kažnjavati tako da se to ne ponovi, kao i da povećamo broj kontrola - obećava Marković.
Gledaju kroz prste
Na pitanje da li ima zaštićenih Marković odgovara da tokom 17 godina rada u EPS nikad s nekog višeg mesta nije intervenisano za lopova. Verovatno je nekima progledano kroz prste, dodaje, ali to je propust ljudi s terena, protiv čega se EPS bori.
Krivce za veliku krađu struje Jovan Jovanović, član Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača, vidi u državi i EPS. On ne smatra da struju kradu više oni koji imaju da plate, već oni koji nemaju.
- Zakoni kažu da dužnik mora da bude isključen s mreže posle dva meseca, a EPS nije to radio, pa su dugovi postali preveliki i reprogram tu ne pomaže. Država je napravila grešku jer nije naterala EPS da radi svoj posao, a i nije obezbedila mogućnost da dobiju pomoć oni koji su socijalno ugroženi - uveren je on.
Lopovi u Srbiji godišnje ukradu struju vrednu 80 miliona evra, od čega je nekažnjena krađa ili direktna šteta za Elektroprivredu Srbije čak 60 miliona evra, što je možda i najveće dugogodišnje otimanje državne imovine. Ali država zbog toga nije preterano zabrinuta, EPS otkrije samo 25 odsto krađa, a sudovi su blagonakloni prema lopovima.
Struja je roba
U uređenim državama siromašni dobijaju pomoć da plate struju, a svi ostali moraju da je plaćaju jer je struja roba kao i svaka druga. U EPS neovlašćenu potrošnju procenjuju na oko 80 miliona evra, od čega se oko 20-25 odsto otkrije i fakturiše kroz tužbe sudovima.
Na konstataciju da je 25 odsto malo, Željko Marković, v. d. direktora „EPS Snabdevanja“, kaže da procenat zavisi od toga koliko kradljivci dobro kradu. Ako se to radi magnetima, onda se oni lako sklone, a one koji još prilikom gradnje kuće naprave komplikovane strujne odvode mogu da otkriju samo specijalni timovi.
- Problem je i blaga kaznena politika. Sud ne prihvata procenu štete EPS o krađi na osnovu vladine uredbe, pa na kraju novčani iznos bude mnogo niži, a često se i tužilac nagodi s kradljivcem da plati 20-30.000 u humanitarne svrhe i ne kazni ga. Ne možemo da naredimo sudovima šta da rade, ali pokušavamo da ukažemo na razmere krađe i da treba kažnjavati tako da se to ne ponovi, kao i da povećamo broj kontrola - obećava Marković.
Gledaju kroz prste
Na pitanje da li ima zaštićenih Marković odgovara da tokom 17 godina rada u EPS nikad s nekog višeg mesta nije intervenisano za lopova. Verovatno je nekima progledano kroz prste, dodaje, ali to je propust ljudi s terena, protiv čega se EPS bori.
Krivce za veliku krađu struje Jovan Jovanović, član Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača, vidi u državi i EPS. On ne smatra da struju kradu više oni koji imaju da plate, već oni koji nemaju.
- Zakoni kažu da dužnik mora da bude isključen s mreže posle dva meseca, a EPS nije to radio, pa su dugovi postali preveliki i reprogram tu ne pomaže. Država je napravila grešku jer nije naterala EPS da radi svoj posao, a i nije obezbedila mogućnost da dobiju pomoć oni koji su socijalno ugroženi - uveren je on.