Oslobađanje nemačkih vojnih posmatrača u Slavjansku je prvovazredna tema za nemačke medije i političare, izveštava Dojče vele.
A šta su nemački vojni posmatrači uopšte tražili u Ukrajini kad tamo nije bilo zvanične misije OEBS-a, javno je pitao potpredsednik bavarske Hrišćansko-socijalne unije Peter Grauvajler. Oštar odgovor dobio je u Vestdojče algemajnu cajtungu.
„Navodno desetine agenata CIA i FBI savetuju vladu u Kijevu. Čitaš tu vest i pitaš se: i šta sad? Ukrajinska kriza je poker u uticaj. Mnogi su za stolom, neki igraju pakovanim kartama. I onda dođe neko kao Peter Grauvajler da pita šta u Ukrajini traže nemački vojnici u civilu. Pitanje je naivno, a Grauvajler ispada glup. Bili su u Ukrajini na poziv Kijeva jer tamošnja vlada želi da uvuče što više strana u konflikt. Berlin sigurno nije sav naivan prihvatio poziv. Za Nemačku je to bila šansa da sama stekne sliku sa lica mesta. Prava drama je što je stanje tako zapaljivo da ne mogu da se pošalju ni posmatrači“, navodi list iz Esena.
Moskva je oslobađanjem posmatrača ubila dve muve jednim udarcem, piše Mitelbajeriše cajtung (Regensburg).
„Vladimir Putin se javno pokazao kao oslobodilac i mirovni anđeo; s druge strane, na istoku Ukrajine i dalje traju borbe, a to opet ide na vodenicu Moskve“, beleži list.
Komentatoru, međutim, nije jasno šta je nateralo vlasti u Kijevu da dolivaju ulje na vatru i da pokrenu takozvani antiterorističku akciju.
„Moguće da je centralna vlast po svaku cenu htela da spreči separatiste da 11. maja organizuju referendum o otcepljenju njihovih regiona. Veliki je strah od krimskog scenarija. To poluostrvo je, posle proglašenja nezavisnosti i manipulisanog referenduma, smesta anektirano od strane Rusije. Ipak, istok Ukrajine nije Krim. Bez masovne vojne invazije Rusi ne mogu da kontrolišu široki pojas od Harkova i Donjecka do Odese na jugu. Osim toga, raspoloženje naroda je protiv priključenja Rusiji. U takvim uslovima, vojna operacije prelazne kijevske vlade bila je kontraproduktivna.“
U trenutku kada je pola zemlje je u plamenu, predsednički izbori ne bi imali nikakvog smisla i treba da budu otkazani, piše Vezer kurir iz Bremena.
„Ukoliko izbori 25. maja ne budu održani u svim delovima države, Rusija ima potencijalni razlog da ne prizna pobednika. Zapad mora ozbiljno da razmotri tu opciju. Cilj tih izbora – legitimizacija vlasti i stabilizacija zemlje – propao bi“, piše list.
Navodi se da je smislenije da parlament izmeni ustav tako da se smanji moć predsednika, kao i da prebaci više kompetencija na regione – po ugledu na nemačke pokrajine, pa da se u dogledno vreme ide na parlamentarne izbore.
„Samo tako se mogu oslabiti centrifugalne sile“, dodaje dnevnik. To bi bio kamen temeljac nove Ukrajine, ali, nažalost, „političari u Kijevu previše su vlastoljubivi i neprofesionalni kako bi uz međunarodnu pomoć izabrali prihvatljivu soluciju“.
Vestfeliše rundšau komentariše pomeranje trupa NATO ka istoku i priznanje te alijanse da je pomalo potcenila Putina. „Svi gledaju u Moskvu kao zečić u zmiju i pitaju se šta će Putin sledeće uraditi. U Ukrajini mu ide skoro savršeno – Krim je prisajedinjen, istok zemlje je destabilizovan, a aneksija nije isključena. Sankcije i pretnje Zapada nisu mogle da ga zaustave. Zbog toga nije puka panika kada se upozorava na mogući napad Moskve na Baltik. U svakom slučaju se Putin oseća jače nego ikad. Nasuprot sebe ima nepripremljeni Zapad."
Algemajne cajtung (Majnc) podseća da međunarodna zajednica ima određene obaveze, između ostalog i vojne.
„Obama i Merkelova sa pravom za sada isključuju mogućnost vojne intervencije. Ali vojna gotovost je oduvek bila preduslov uspešne diplomatije.“
Ni traga optimizma u komentaru Vestfalenposta (Hagen): „Kontrolu nad Ukrajinom nema ni zaštitnik Rusa Putin niti američki obaveštajci koji podržavaju rastrzanu prelaznu vladu u Kijevu. Zemljom vlada – smrt.“