Istraživanje Slobodana Malušića, specijaliste pedagogije i dugogodišnjeg direktora OŠ „Đura Daničić“ iz Beograda, u kome je učestvovalo 1.000 učenika od petog do osmog razreda, pokazalo je i da 12 odsto učenika telefon koristi i više od četiri sata dnevno.
Većini đaka mobilni telefon služi za razmenjivanje SMS poruka, za šta dnevno utroše čak dva sata i 23 minuta. To istraživanje je pokazalo da 76 odsto osnovaca voli da priča uživo sa prijateljima, a četvrtina za to radije koristi telefon.
Devojčicama mobilni najčešće služi za razgovor i slanje poruka, dok dečaci igraju igrice i „surfuju“ netom.
"Od ukupnog broja ispitanih osnovaca 97,3 odsto ima mobilni telefon. Dva i više mobilnih ima 23 odsto učenika. U školu svaki dan telefon donosi 85 odsto starijih osnovaca, a čak polovina ih upotrebljava na časovima i to više dečaci. Pitanje je zašto, kad je to zabranjeno. Koliko učenici ometaju čas koristeći mobilni telefon, da li i koliko prate nastavu, suvišno je komentarisati", kaže Malušić za "Danas".
Neki ni sat ne mogu bez telefona
Svaki deseti anketirani ponekad u školi mobilnim snima nastavnike, drugove ili tuče, a isto toliko đaka to čini retko. Mobilni telefon pri ruci stalno ima 61 odsto učenika, a devojčice se teže od njega odvajaju. Učenici bi bez mobilnog telefona mogli da izdrže u proseku 17 dana, a petina tvrdi da bez ove sprave ne može nijedan sat.
"Ta deca su sigurno zavisnici od mobilnog telefona. Četvrtina osnovaca ga drži pored jastuka dok spava, isti broj pored kreveta (više devojčice u oba slučaja), a polovina u sobi. Moglo bi se konstatovati da polovina učenika spava sa svojim mobilnim telefonom i da se od njega ne odvajaju 24 sata. Oko 11 odsto anketiranih bi se radije odrekli najboljeg druga nego mobilnog", navodi Malušić.
On kaže da je pravo vreme za kupovinu telefona 11 ili 12 godina, ali da roditelji to čine i ranije, što je donekle razumljivo, imajući u vidu veću bezbednost mališana i mogućnost češće kontrole.
Malušić, međutim, naglašava da treba imati na umu negativne efekte korišćenja mobilnih, od zanemarivanja školskih i drugih obaveza, zdravstvenih problema izazvanih zračenjem, krađe i gubitka telefona, do toga da deca komuniciraju sa nepoznatima.
30 odsto odgovara na pozive i poruke ljudi koje ne poznaje
Da ovakva opasnost i te kako postoji, potvrđuje podatak iz istraživanja po kome 30 odsto osnovaca odgovara na pozive i poruke ljudi koje ne poznaje.
Malušić ukazuje na još jednu lošu stranu upotrebe sredstava moderne komunikacije - posedovanje mobilnog je postalo stvar prestiža. Naime, 17 odsto osnovaca je izjavilo da je marka telefona bitna za ulazak u društvo i to više devojčicama nego dečacima.
"Tinejdžeri koji komunikaciju svode samo na SMS poruke i razgovore telefonom su pod rizikom da odrastu u nesigurne, introvertne ličnosti, sa problemima socijalizacije i komunikacije uživo. Ako se uživo ne budemo čuli, videli i razumeli, preti nam dugoročni nesporazum sa drugima i samim sobom. Razgovor licem u lice, jedan na jedan, kao da je prevaziđen i nije popularan. Čak ni poželjan. Ne treba živeti za telefon, već živeti svoj zdrav život, družiti se uživo, baviti sportom, kreativnim radom, istraživati, čitati dobru knjigu...", poručuje Slobodan Malušić.
Gde je rešenje
Nije rešenje oduzeti deci mobilni telefon, već treba postaviti jasna pravila kada i gde je upotreba mobilnog telefona dozvoljena, kao i precizne kazne za nepoštovanje pravila (ograničenje kredita, posedovanje najjednostavnijeg telefona, smanjenje džeparca). U školama treba pravilnikom regulisati da li i kad mobilni može da se koristi. Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na tehničke karakteristike i bezbednost uređaja. Ne treba ispunjavati sve dečje želje i hirove, najnoviji modeli ne moraju da se nađu kod njih čim se pojave na tržištu. Deca mlađa od 12 godina ne bi trebalo ni da poseduju mobilni, sem u krajnjoj nuždi, smatra Slobodan Malušić.
Danas.rs