Kurir u gostima na romskoj slavi
Oni koji ne slave Đurđevdan nisu pravi Cigani!
Uz jagnjeće pečenje, piće i muziku, porodica Ibrić iz Marinkove bare proslavila veliki praznik Đurđevdan. Kažu da se teško živi i da su se zadužili do guše, ali nadaju se najboljem
BEOGRAD - Uprkos krizi, jagnje se vrtelo na ražnju.
- Ajde, ajde, izvolte kod nas! Danas ima šta da se i pojede i popije. Evo, veselimo se, slavimo naš Đurđevdan. Jagnje se obrće na ražnju, skoro je gotovo, pa ćemo da jedemo. Vidi kakva mu je kožica, probaj, dete, slobodno. Odlomi parče dok se vrti, da vidiš kakvo je hrskavo i lepo. Jeste da je kriza, nema se para, al‘ kakvi bismo mi to Cigani bili kad ne bismo slavili Đurđevdan!? To ne može da se desi. Mi se i zadužimo, zaglibimo se do guše, al‘ za ovaj dan ima da obezbedimo i da se svi počastimo, to je naša slava.
Štedeli za jagnje
Ovo su nam juče na Svetog Đorđa rekli Radoslav (60) i Dušanka (64) Ibrić, Romi iz Marinkove bare, koji su uz muziku, venčiće i vruće jagnjeće pečenje proslavili slavu. Iako je velika nemaština, žale se oni, ipak se trude da makar na ovaj praznik naprave pravu gozbu.
- Mi smo se silno potrudili da kupimo jagnje. Odvajali smo i štedeli, al‘ na kraju smo se ipak zadužili, ne možeš drugačije, sve je skupo. Nego, biće valjda bolje, pa ćemo da vratimo, a danas da ne kvarimo lep dan tim sekiracijama - pričaju oni.
Nedostaju trubači
Dok su vrteli jagnje na ražnju, muzika se čula s tranzistora, ali nije to to, kažu, nedostaju im trubači.
- Bilo bi najbolje da su nam sad trubači tu, pa da zatrube i zapevaju, ali i to košta, a nema se. Ma, napiši tamo, ćero, svi su nas zaboravili. Stavi da država ne misli na Rome. E, nemoj da kažeš Rome, napiši Cigane. Mi smo, bre, Cigani. Šta sad neku modu prate ovi što traže da se priča Romi! Šta je Rom, to znači čovek. Pa ja već jesam čovek, što opet da me nazivaju tako, zovite nas Cigani, mi nećemo da se ljutimo - priča Radoslav, glava sedmočlane porodice.
- Ajde, ajde, izvolte kod nas! Danas ima šta da se i pojede i popije. Evo, veselimo se, slavimo naš Đurđevdan. Jagnje se obrće na ražnju, skoro je gotovo, pa ćemo da jedemo. Vidi kakva mu je kožica, probaj, dete, slobodno. Odlomi parče dok se vrti, da vidiš kakvo je hrskavo i lepo. Jeste da je kriza, nema se para, al‘ kakvi bismo mi to Cigani bili kad ne bismo slavili Đurđevdan!? To ne može da se desi. Mi se i zadužimo, zaglibimo se do guše, al‘ za ovaj dan ima da obezbedimo i da se svi počastimo, to je naša slava.
Štedeli za jagnje
Ovo su nam juče na Svetog Đorđa rekli Radoslav (60) i Dušanka (64) Ibrić, Romi iz Marinkove bare, koji su uz muziku, venčiće i vruće jagnjeće pečenje proslavili slavu. Iako je velika nemaština, žale se oni, ipak se trude da makar na ovaj praznik naprave pravu gozbu.
- Mi smo se silno potrudili da kupimo jagnje. Odvajali smo i štedeli, al‘ na kraju smo se ipak zadužili, ne možeš drugačije, sve je skupo. Nego, biće valjda bolje, pa ćemo da vratimo, a danas da ne kvarimo lep dan tim sekiracijama - pričaju oni.
Nedostaju trubači
Dok su vrteli jagnje na ražnju, muzika se čula s tranzistora, ali nije to to, kažu, nedostaju im trubači.
- Bilo bi najbolje da su nam sad trubači tu, pa da zatrube i zapevaju, ali i to košta, a nema se. Ma, napiši tamo, ćero, svi su nas zaboravili. Stavi da država ne misli na Rome. E, nemoj da kažeš Rome, napiši Cigane. Mi smo, bre, Cigani. Šta sad neku modu prate ovi što traže da se priča Romi! Šta je Rom, to znači čovek. Pa ja već jesam čovek, što opet da me nazivaju tako, zovite nas Cigani, mi nećemo da se ljutimo - priča Radoslav, glava sedmočlane porodice.
Ispoštovali običaje
JAGNJE, PESMA, VENČIĆI, PIĆE...
Prema običajima, Romi za Đurđevdan obavezno peku jagnje, prave venčiće od vrbovih grančica i đurđevka, idu u crkvu, vesele se uz trubače i primaju goste.
- Jagnje se obavezno kolje uveče, a sutradan na dan slave se peče. Mi to svaki put ispoštujemo. Ako ima ko od gostiju, on nam dođe, ali i ne mora, i ako nema nikog, mi slavu provedemo samo s porodicom.