Jovan Tarabić (92), najstariji potomak slavnih proroka Miloša i Mitra, sahranjen je u utorak na groblju u rodnim Kremnima. Starca pod šajkačom nadživelo je čuveno „Kremansko proročanstvo“, ali i strah da bi zbog tragičnog nerazumevanja, loza čiji je izdanak bio, mogla biti izvrgnuta podsmehu.
- Ostavio je moj otac iza sebe knjigu svojih zapisa, beležio je razmišljanja o svojim slavnim precima i sopstvenom životu. Rekao mi je nedavno: „Nemojte mnogo davati u javnost, neko će se rugati, a to ne bih voleo“, kaže Nada Tarabić Stamenić, jedna od dve Jovanove ćerke. - Mi ćemo knjigu pisanu njegovim lepim rukopisom poštovati, pazićemo je, jer se moj otac ljutio jedino kada su njegove reči, i reči naših predaka koristili političari i novinari, kad su im bile potrebne da pridobiju narod uz sebe.
Sve ostalo u vezi sa Jovanom, blago je i Božje. Poslednje godine potomak proroka proveo je uz porodicu i kremanskog paroha Dejana, jer je znao da ovog sveštenika materijalno interesuje „koliko i lanjski sneg“. Ispovedao se često, a kad je stiglo staračko breme, kad nije mogao u crkvu, sveštenik je dolazio u kuću da ga pričesti. Jovan je ljudima znao da kaže kakva će godina biti, hoće li biti nevremena, namere političara „čitao“ je nepogrešivo, a komšijama u selu, znajući ih u dušu, savetovao je: „Ne gledajte šta sveštenik radi, za vas je važnije da bolje slušate reči koje govori“.
- Morate voleti sve ljude, to nam je ponavljao kao zavet. Mržnjom neprijatelju nećete naškoditi, a bes će vas izgoreti, tako je govorio - dodaje Jovanka Rabasović, druga Jovanova ćerka, pored odra gde su se našli prijatelji i brojni Tarabići, a ima ih u još Kremnima, ali i rasutih po celom svetu. - Ima Jovan nas dve ćerke, dvoje unuka, troje praunuka...
Najstariji Tarabić, potomak proroka Miloša i Mitra nije bolovao. Uteha su mu bile reči njegovog duhovnog učitelja, Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, ali i zaostavština predaka, proroka.
- Idem gore, neću vas više sekirati - rekao je skoro u šali, misleći valjda na prostoriju u kući iznad njegove - govori ćerka Nada. - Nedugo zatim se upokojio, skoro neprimetno.
Nekoliko tajni čulo se među staračkim brvnarama, sada kada Jovana nema da govornike prekori: pre nekoliko godina, sin jednog uglednog lekara, na završnoj godini studija, našao se u paklu droge. Jovan je momka „uzeo“ pod svoje, trajalo je kremansko drugovanje starca i mladića od septembra do februara, do spasenja.
Dolazili su kod starca po savet i lekari, ministri stranih vlada, i „običan svet“... Ne po čarobni lek jer takvog nema, već po čisto čudo, po lekovitu, blagotvornu i jednostavnu - ljudskost gorštaka iz Kremana.
Kada porodica odluči, Jovanov rukopis o slavnim precima, ali i o našem vremenu, naći će se pred čitaocima. Takav je red, od pamtiveka, na obroncima Tare, Tarabići su pronalazili reč koja će ućutkanom srpskom seljaku vratiti veru u ovozemaljski boljitak i zasluženu večnost.
Jovanovi potomci kažu da su „Kremansko proročanstvo“ ukaljali ljudi željni para. U selu se i danas nude suveniri „od Tarabića“ i „čudotvorni kamenčići“... Sve to ih boli i vređa.
-Nebrojeno puta smo pokušavali da skinemo kasu sa groba proroka. Nismo u tome uspeli, zato molimo državu da nam pomogne, da zabrani ovakav vid profiterstva. Materijalno ne interesuje nikoga od Tarabića, smisao „Kremanskog proročanstva“ je duhovni - kažu Jovanove ćerke.
Predvideli su Tarabići sopstvenu smrt, propast Turske i Austrije, tragične krajeve kraljevskih dinastija, dolazak „ljudi sa petokrakama“... Govorili su i o vremenu, za koje se na zna - koje je.
- Kad miris iziđe iz poljskog cvijeća, kad milost iziđe iz čovijeka, kad rijeke izgube svoje zdravlje, ondakar će nastupiti najveći opšti rat... Narod će izglupiti, rađaće se ljudi, a da ne znaju ko im je đed i prađed... Među Srbima, otkako je vijeka i svijeta, goreg roda biti neće... - zapisane su reči proroka.
(Novosti)
OSTAVIO KNJIGU ZAPISA: Sahranjen Jovan Tarabić
Objavljeno
07.05.2014. 14:29h
→ 19.11.2015. 20:30h
Sanjao je snove koji su se na javi ostvarivali. Molio se Bogu, a radio je vredno, jer malo toga samo od sebe biva. Iza sebe je ostavio rukopisnu knjigu u koju se sabrala mudrost jednog seljačkog ljudskog veka, ugušena bukom novog vremena