Babić: Prete mi veštačkim nestašicama lekova
BEOGRAD - Interesnim grupama i "farmakomafiji" ne odgovara centralizovana nabavka lekova jer onaj kome uzmete 32 miliona evra neće mirovati, rekao je Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Babić je naveo da je RFZO zaključio okvirne sporazume sa brojnim dobavljačima i oborio cene bolničkih lekova sa B i C liste, u proseku za 20 odsto.
Babić je rekao da je izložen dezavuisanju i napadima bez osnova i da mu prete veštačkim nestašicama lekova.
"Ovih dana mi prenose pretnje da će me smeniti preko novog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, da će mi "napakovati" preko državnog revizora Radoslava Sretenovića", rekao je Babić, koji je dodao da mu je savest mirna i da radi u državnom i nacionalnom interesu po programu nove vlade.
Prema njegovim rečima, porodica mu savetuje da se "čuva", jer "oni mogu i fizički da nasrnu".
U 2014. godini centralizovanom javnom nabavkom obuhvaćene su sve bolnice i domovi zdravlja, dok će iduće godine biti uključene i apoteke, rekao je Babić, koji je istakao da u bolnicama te nabavke vrede 15 milijardi, a u apotekama 32 milijarde dinara.
RFZO je, zahvaljujući centralizovanoj nabavci najskupljih lekova za bolnice, već uštedeo 32 miliona evra samo za ovu godinu, a ta sredstva su u prethodnom sistemu, kako je rekao Babić, ostajala u lancu snabdevanja lekovima, između proizvođača lekova, veledrogerija i zdravstvenih ustanova.
"Proizvođačni su odobravali visoke bonitete veledrogerijama, a one su deo tih boniteta prenosile zdravstvenim ustanovama", rekao je Babić, naglasivši da takav sistem "ne samo da je bio skup, neefikasan i koruptivan, već je doveo i do duga zdravstvenih ustanova prema dobavljačima u iznosu od najmanje 5.7 milijardi dinara, koji je krajem 2012. godine pretvoren u javni dug".
Babić je rekao da se centralizacijom javnih nabavki lekova eliminiše mogućnost korupcije u ovoj oblasti pošto je kriterijum za izbor dobavljača - najniža ponuđena cena.
"Međutim, rizici od korupcije i dalje postoje u drugim oblastima zdravstva kao što su dopunski rad lekara, trošenje sredstava iz budžeta ili donacija, primanja poklona, sukob interesa, liste čekanja, pružanje vanstandardnih usluga, odnos između farmaceutskih kuća i lekara i druge oblasti", zaključio je Babić.