Sanitarna i veterinarska inspekcija tvrde da nisu odgovorne za kontrolu hrane u obrazovnim ustanovama
BEOGRAD - Za šta plaćamo inspekcije?!
Sve češće deca u vrtićima i školama u Srbiji truju se hranom, ali niko do sada nije preuzeo odgovornost! Sanitarna, veterinarska i ostale inspekcije zadužene za ispravnost hrane prebacuju odgovornost sa sebe na druge, dok na desetine mališana završava u bolnicama s teškim tegobama, najčešće zaraženo salmonelom. Službe koje učestvuju u lancu kontrole kvaliteta dobavljača, načina distribuiranja, skladištenja i posluživanja namirnica očigledno ne rade svoj posao.
Oko 300 otrovanih
Da je drugačije, u poslednjih šest meseci ne bismo imali više od tri stotine obolele dece koja su jela neispravne namirnice.
Poslednji u nizu takvih slučajeva je trovanje 23 dece iz vrtića „Veselo detinjstvo“ iz Raške, koja su od petka do nedelje zatražila pomoć na Infektivnom odeljenju novopazarske bolnice. Kako kaže infektolog Husein Bušat, deca će ostati pod kontrolom lekara još četiri-pet dana.
Čitav lanac
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, kaže da odgovornost snose direktori ustanova, koji raspisuju tendere za snabdevače, a potom biraju najjeftiniju, a ne najkvalitetniju ponudu, zatim šefovi kuhinja koji pripremaju hranu, vozači, koji distribuiraju, i oni koji je skladište.
- Ne smemo zaboraviti na poljoprivrednu i veterinarsku inspekciju, sanitarnu inspekciju, Institut za javno zdravlje, tržišnu inspekciju. U normalnim zemljama, da se dešava ovo što i u Srbiji, više od polovine zaposlenih u ovim sektorima dobilo bi otkaz ili završilo u zatvoru - kategoričan je Papović, i dodaje da je nepoznanica i ko kontroliše namirnice i koliko često.
Iz Uprave za veterinu tvrde da kolektivna ishrana nije u njihovoj nadležnosti.
- Za trovanje u kolektivima najčešće su krivi naknadna kontaminacija ili kliconoštvo, uslovi u kuhinjama i higijena u postupku rukovanja hranom - rekli su oni i naglasili da dolaze u kontrolu samo kad epidemiološka služba i sanitarna inspekcija pozovu da provere poreklo sirovina koje ulaze u kuhinju.
Oko 300 otrovanih
Da je drugačije, u poslednjih šest meseci ne bismo imali više od tri stotine obolele dece koja su jela neispravne namirnice.
Poslednji u nizu takvih slučajeva je trovanje 23 dece iz vrtića „Veselo detinjstvo“ iz Raške, koja su od petka do nedelje zatražila pomoć na Infektivnom odeljenju novopazarske bolnice. Kako kaže infektolog Husein Bušat, deca će ostati pod kontrolom lekara još četiri-pet dana.
Čitav lanac
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, kaže da odgovornost snose direktori ustanova, koji raspisuju tendere za snabdevače, a potom biraju najjeftiniju, a ne najkvalitetniju ponudu, zatim šefovi kuhinja koji pripremaju hranu, vozači, koji distribuiraju, i oni koji je skladište.
- Ne smemo zaboraviti na poljoprivrednu i veterinarsku inspekciju, sanitarnu inspekciju, Institut za javno zdravlje, tržišnu inspekciju. U normalnim zemljama, da se dešava ovo što i u Srbiji, više od polovine zaposlenih u ovim sektorima dobilo bi otkaz ili završilo u zatvoru - kategoričan je Papović, i dodaje da je nepoznanica i ko kontroliše namirnice i koliko često.
Iz Uprave za veterinu tvrde da kolektivna ishrana nije u njihovoj nadležnosti.
- Za trovanje u kolektivima najčešće su krivi naknadna kontaminacija ili kliconoštvo, uslovi u kuhinjama i higijena u postupku rukovanja hranom - rekli su oni i naglasili da dolaze u kontrolu samo kad epidemiološka služba i sanitarna inspekcija pozovu da provere poreklo sirovina koje ulaze u kuhinju.
Ministarstvo zdravlja
ČETIRI KONTROLE GODIŠNJE
U sanitarnoj inspekciji rekli su da obavljaju četiri kontrole godišnje u objektima za pripremanje hrane.
- Kad postoji sumnja na zarazno trovanje hranom, naša inspekcija odmah obavlja vanredni sanitarni nadzor i nalaže sve upravne mere da bi se prekinuo put prenosa uzročnika. Imamo 129 inspektora, a ove nedelje smo započeli nadzor u objektima ishrane bar jednom mesečno.