BERLIN - Ono što je trebalo da bude velika posrednička misija šefa nemačke diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera koji je, kao mirovnjak-diplomata, imao nameru da vladu u Kijevu dovede za isti sto sa proruskim snagama na istoku države, prema nemačkim analitičarima, okončano je diplomatskom katastrofom.
Sedokosi Štajnmajer našao se tako "između dve vatre" - na jednoj strani kancelarke Angele Merkel, koja se od početka ukrajinske krize najmanje desetak puta čula sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a na drugoj svojih kritičara, koji mu, kako se kaže, prebaciju slabost prema Moskvi iz vremena kada je bio šef kancelarske službe, bivšeg kancelara Gerharda Šredera.
Štajnmajer, koji važi za razložnog političara čije mišljenje znaju da uvažavaju i njegovi politički neistomišljenici, trebalo je da sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom najavi start novog okruglog stola svih strana u konfliktu, ali se premijerovi savetnici, do u noć, nisu mogli složiti oko jednog jedinog predstavnika za pregovore, kažu nemački komentatori.
Drugi Štajnmajerov neuspeh bio je, tvrdi po pravilu dobro obavešteni tabliod "Bild", razgovor sa ukrajinskim predsednikom Aleksandrom Turčinovom, koji je prvo šefa nemačke diplomatije pustio da ga dugo čeka, a zatim mu, ne gledajući ga u oči, tvrdoglavo "držao predavanje" o svojoj čvrstoj liniji protiv svih separatista.
Nemački mediji govore o monologu Turčinova i tome da Štajnmajera nije gledao u oči i u analizama ukrajinske krize ukazuju da se "čak i ruski predsednik Vladimir Putin" izjasnio za podršku okruglom stolu.
Štajnmajer je u Ukrajini trebalo da, kao pozitivan znak za proruske snage na istoku zemlje, prema planu posete položi i venac ispred Doma sindikata u Odesi, gde je pre dve nedelje u sukobima nacionalista i separatista poginulo 48 ljudi, proruskih aktivista. To je, međutim, otkazano, jer se ukrajinska strana pribojavala da bi to kod stanovnika Odese, kako se navodi, moglo da izazove "zlu krv".
Ukrajina je već dugo glavna spoljnopolitička tema konzervativnih i moćnih nemačkih dnevnika, javnog servisa, privatnih televizija, bulevarskih listova, uticajnih nedeljnika, ali i marksističkih medija, koji, svako iz svog ugla, pišu o najvećoj krizi novije političke istorije Evrope, slažući se samo u jednom - da se taj ogroman problem mora rešiti jedino diplomatskim putem.
Upravo to je u svojoj poslednjoj izjavio Ukrajini naglasila i sama Merkelova, koja je se založila za diploamtsko rešenje i rekla da se kriza u Ukrajini ne može rešiti vojnim putem.
U brojnim izjavama, analizama ukrajinske krize i pretnjama sankcijama Rusiji, nemački politički nedeljnik "Špigel", uticajan i ugledan, piše u aktuelnom broju da su sankcije kojima zapad preti Rusiji u ukrajinskoj krizi zapravo "blef", pošto su interesi država članica EU različiti.
Opisujući svu složenost ukrajinske krize i svu različitost zemalja EU, ovaj nedeljnik piše o tome da bi, takozvani "treći nivo", dakle, sveobuhvatne privredne sankcije prema Moskvi, trebalo Putina da privole da popusti, ali i da tu postoji jedan problem.
"Sankcije moraju jednoglasno da budu usvojene u celoj EU. To je uspelo kada je bilo reči o prvom i drugom nivou sankcija, jer se radilo o simbolicncim merama koje su pogađale Putinovo okruženje. Zemllje EU nisu iz toga imale prave troškove. To bi, međutim, kod trećeg nivoa sankcija bilo drugačije. Ipak nije verovatno da će se EU zemlje dogovoriti o sankcijama, koje bi Rusiju mogle ozbiljno pogoditi. Najteže oružje Evropljana, u suštini je blef", ocenjuje "Špigel".